Mnoštvo sam ličnih priča i lično čuo. Ipak, mali je broj ljudi koji se zaista seća takvih iskustva, samo možda 10ak procenata. Intenzivnije boje i sl mogu se shvatiti gledanjem iz svesti. Kad čula ne rade, kad se ograničenja pogase, svest je još više aktivna i slobodna od tela. Postoje naučni radovi ruskog akademika Korotkova na ovu temu. On je radio sa umirućim i pokojnicima. Koristio je specijalno dizajnirane kamere koje vide biofotonsko polje, tz auru, a posmatrao je ljude u trenutku smrti. Neka tela bi bila spaljena i to biofotonsko polje bi i dalje bilo koherentno. Tako je isključena plitkoumna hipoteza o nekoj superfunkciji mozga. Kakva superfunkcija mozga kad je mozak mrtav, čak i ne postoji, telo je spaljeno do pepela. Ipak, ta tela od kvantne plazme vrlo niske gustine, kako su ih nazvali ruski naučnici, ta eterična tela, postojala su i tačno 40 dana posle smrti. Ovo je period koji spominju sve stare kulture u svojim pogrebnim običajima. Posle tog perioda, to telo bi prešlo u neku drugu dimenziju, kako se pretpostavlja zbog delovanja, a u smislu očuvanja energije, ostavljajući jedan piezo mehanički izboj energije. Ova energija menja termičku energiju molekula bliskih predmeta i nekad dovodi do pucanja istih. Ovakva eterična tela, mi ih zovemo duše, postoje i posle mrtve životinje, biljke, mikroba i čak samog DNK.
Prijatelj mi je bio klinički mrtav,ali uspeli su da ga povrate. Kaže da tamo nema ničega osim mraka. Kaže: nema ni čike sa bradom, mema ni livada sa cvećem, ali nema ni vatre.
Tvoj prijatelj se samo ne seća toga. Zapravo, samo se mali procenat ljudi seća tih iskustava, možda najviše 10%. A zašto bi tvoj prijatelj trebalo da vidi nekakvog čoveka sa bradom? Ko je bio njemu bitan sa bradom? Otac njegov, neki prijatelj, rođak ili ko? Zašto bi trebalo da vidi vatru po tebi? Ako misliš na pakao, koliko znam po mističnim učenjima, iz pakla se ne možeš vratiti. Ne u ovom telu. Da bi stigao u pakao, prvo treba da ideš kroz nivoe smrti, tz kapije i vrata u mnogim religijama, ili mitarstva kod nas, a zatim kod Sv. Petra, ili sl entitet u drugim religijama, gde ti biva suđeno po delima tokom života. Posle toga, ako si čist ideš u carstvo nebesko i ne rađaš se više nikad, ako nisi čist, kao većina što nisu čisti od kobi, ideš u pakao i tamo provodiš vreme dok se ne okaješ. Postoje razne varijante pakla. Kod pravoslavnih hrišćana i judaista, ne postoji večni pakao, već pakao zavisi od osobe. Svakome je dato po gresima. Sama naša svest stvara pakao i on predstavlja stanje gde smo se otuđili od Boga i ljubavi. Večni pakao je koncept muslimana i katolika. Kad se čovek pokaje i prihvati mogućnost spasenja, daje mu se nova šansa i on biva ponovo rođen, ali bez sećanja na prethodni život koji se ubrzo zaboravlja. Samo potpuno prihvatanje Božanske ljubavi tokom života može iskupiti grehe i obezbediti carstvo nebesko i prestanak ponovnog rađanja. Slično uče i budisti i mnogi drugi.
crni
Mnoštvo sam ličnih priča i lično čuo. Ipak, mali je broj ljudi koji se zaista seća takvih iskustva, samo možda 10ak procenata. Intenzivnije boje i sl mogu se shvatiti gledanjem iz svesti. Kad čula ne rade, kad se ograničenja pogase, svest je još više aktivna i slobodna od tela. Postoje naučni radovi ruskog akademika Korotkova na ovu temu. On je radio sa umirućim i pokojnicima. Koristio je specijalno dizajnirane kamere koje vide biofotonsko polje, tz auru, a posmatrao je ljude u trenutku smrti. Neka tela bi bila spaljena i to biofotonsko polje bi i dalje bilo koherentno. Tako je isključena plitkoumna hipoteza o nekoj superfunkciji mozga. Kakva superfunkcija mozga kad je mozak mrtav, čak i ne postoji, telo je spaljeno do pepela. Ipak, ta tela od kvantne plazme vrlo niske gustine, kako su ih nazvali ruski naučnici, ta eterična tela, postojala su i tačno 40 dana posle smrti. Ovo je period koji spominju sve stare kulture u svojim pogrebnim običajima. Posle tog perioda, to telo bi prešlo u neku drugu dimenziju, kako se pretpostavlja zbog delovanja, a u smislu očuvanja energije, ostavljajući jedan piezo mehanički izboj energije. Ova energija menja termičku energiju molekula bliskih predmeta i nekad dovodi do pucanja istih. Ovakva eterična tela, mi ih zovemo duše, postoje i posle mrtve životinje, biljke, mikroba i čak samog DNK.
Podelite komentar
Vu
Prijatelj mi je bio klinički mrtav,ali uspeli su da ga povrate. Kaže da tamo nema ničega osim mraka. Kaže: nema ni čike sa bradom, mema ni livada sa cvećem, ali nema ni vatre.
Podelite komentar
crni
@Vu
Tvoj prijatelj se samo ne seća toga. Zapravo, samo se mali procenat ljudi seća tih iskustava, možda najviše 10%. A zašto bi tvoj prijatelj trebalo da vidi nekakvog čoveka sa bradom? Ko je bio njemu bitan sa bradom? Otac njegov, neki prijatelj, rođak ili ko? Zašto bi trebalo da vidi vatru po tebi? Ako misliš na pakao, koliko znam po mističnim učenjima, iz pakla se ne možeš vratiti. Ne u ovom telu. Da bi stigao u pakao, prvo treba da ideš kroz nivoe smrti, tz kapije i vrata u mnogim religijama, ili mitarstva kod nas, a zatim kod Sv. Petra, ili sl entitet u drugim religijama, gde ti biva suđeno po delima tokom života. Posle toga, ako si čist ideš u carstvo nebesko i ne rađaš se više nikad, ako nisi čist, kao većina što nisu čisti od kobi, ideš u pakao i tamo provodiš vreme dok se ne okaješ. Postoje razne varijante pakla. Kod pravoslavnih hrišćana i judaista, ne postoji večni pakao, već pakao zavisi od osobe. Svakome je dato po gresima. Sama naša svest stvara pakao i on predstavlja stanje gde smo se otuđili od Boga i ljubavi. Večni pakao je koncept muslimana i katolika. Kad se čovek pokaje i prihvati mogućnost spasenja, daje mu se nova šansa i on biva ponovo rođen, ali bez sećanja na prethodni život koji se ubrzo zaboravlja. Samo potpuno prihvatanje Božanske ljubavi tokom života može iskupiti grehe i obezbediti carstvo nebesko i prestanak ponovnog rađanja. Slično uče i budisti i mnogi drugi.
Podelite komentar