Dala je dvomesečenog sina na usvajanje zarad sopstvene sreće: Srce joj se slomilo kad je saznala ko ga je uzeo

Život ponekad napravi pun krug onda kada se najmanje nadamo. Odluke koje donosimo dok smo mladi, uplašeni i bez podrške, često nam deluju konačno i kao jedini način da preživimo i sačuvamo sebe. Ali istina, kako pokazuje ova potresna ispovest, ume da bude mnogo složenija od jednostavnog zbogom.

Ovo je priča o očaju, gubitku, ali i o otkriću koje je došlo decenijama kasnije i zauvek promenilo pogled na prošlost, a došla je od jedne čitateljke portala "Bright Side".

Rečenica koja joj je obeležila život

Elena je imala samo 17 godina kada joj se svet raspao. Saznala je da je trudna, a reakcija tadašnjeg dečka bila je hladna i okrutna. Umesto podrške, izgovorio je rečenicu koja joj se urezala u pamćenje i ostala tamo decenijama:

"Ti si samo greška koju sam napravio. Ako zadržiš to dete, sama si. Ne očekuj ni dinar, ni sekund mog života."

Nakon toga je nestao. Bez objašnjenja. Bez povratka.

Odluka doneta iz očaja

Ostala je sama, bez novca, bez oslonca i sa budućnošću koja je delovala kao slepa ulica. U tom stanju straha i beznađa, Elena je donela najtežu odluku u svom životu, da svog sina da na usvajanje kada je imao samo dva meseca.

Nije to uradila jer ga nije volela. Uradila je to jer je verovala da mu tako daje šansu za bolji život.

Želela je novi početak. I uspela je da ga izgradi.

Život koji je nastavila da živi

Godinama kasnije, Elena se udala za divnog muškarca, dvadeset godina starijeg od sebe. Nisu imali decu, ali joj je dao stabilnost i sigurnost kakvu nikada ranije nije imala. Spolja gledano život je bio miran, sređen, bez dramatičnih lomova. Ali vreme čini svoje.

Kako su godine prolazile, pitanja su počela da se javljaju:

"Kako je?" "Na koga liči?" "Da li je srećan?"; i ona čuvena: "šta bi bilo kad bi bilo" počela su da je proganjaju.

Potraga koja je donela šok

Nedavno je skupila hrabrost da potraži sina kog je dala na usvajanje. Očekivala je da pronađe potpunog stranca. Nekoga ko će želeti distancu. Možda čak i odbijanje.

Umesto toga, otkrila je istinu koja joj je poljuljala sve ono u šta je verovala.

Ispostavilo se da je njen bivši partner lagao. Da nije nestao jer nije mogao da bude otac, već iz sopstvenih razloga. Istina o tom periodu njenog života bila je daleko mračnija nego što je ikada mogla da zamisli.

"Ispostavilo se da me nije samo napustio - on nikada nije potpisao odricanje od roditeljskih prava. Nakon što sam ja potpisala papire i proces usvajanja započeo, iskoristio je svoj uspeh, karijeru i finansijsku stabilnost da zatraži starateljstvo.

Uzeo je dete koje je nazvao "greškom" i podizao ga je u tajnosti.

Suočavanje koje me je ostavilo bez daha

Kada sam ga konačno suočila, tresla sam se od besa. Optužila sam ga da mi je ukrao godine majčinstva, da mi je oduzeo pravo da budem deo života svog deteta. Rekla sam mu da je, ako je već imao snage da bude otac, morao to da mi kaže. Mogli smo zajedno.

Gledao me je bez trunke saosećanja i hladno rekao:

"Nisam ti ništa ukrao. Potpisala si papire jer si želela slobodu. Ja sam samo preuzeo odgovornost kada si ti otišla. To je bila tvoja odluka."

Sada sam stranac u životu sopstvenog deteta

Moj sin je danas odrasao čovek. Odrastao je uz osobu koja mi je slomila srce. A ja sam za njega žena koja je "odustala".

Sada sam paralisana. Kako da nastavim dalje znajući da život koji sam mislila da mu poklanjam nikada nije bio potreban? Da smo mogli da imamo porodicu, ali je ona svesno uskraćena?

Kako se živi sa spoznajom da nisi izgubio dete zbog sudbine, već zbog tuđe laži?", upitala je Elena.

Kako se nositi sa dvostrukom traumom

Ovakva priča nosi više slojeva bola - gubitak deteta i izdaju partnera. Saveti koje je Elena dobila usmereni su upravo na razumevanje te složenosti.

"Pre svega, važno je oprostiti sebi onoj od 17 godina. Devojci koja nije imala informacije, podršku ni izbor. Odluka koju je donela nije bila sebična, bila je zasnovana na onome što je tada smatrala jedinom realnošću", rekli su savetnici sa portala "Bright side".

Ako odluči da stupi u kontakt sa sinom, važno je da ne žuri. Njegova verzija priče verovatno je oblikovana onim što je čuo od oca. Istina možda neće biti lako prihvaćena ili uopšte spremna da se čuje.

Stručna pomoć, posebno terapeuta koji se bavi temama usvajanja i ponovnih susreta bioloških roditelja i dece, može biti ključna u ovom procesu.

Prošlost se ne može vratiti, ali sadašnjost može oblikovati

Elena ne može da vrati izgubljene godine. Detinjstvo svog sina. Prve korake, reči, zagrljaje. Ali može da odluči šta želi od života danas.

Možda će to biti odnos sa sinom. Možda mir sa sobom. Možda jačanje veze sa čovekom koji je uz nju sada.

Ova priča ne nudi jednostavne odgovore. Ali podseća na jednu važnu istinu - odluke donete u očaju ne definišu našu vrednost. A istina, ma koliko bolela, ponekad je prvi korak ka isceljenju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.