Prvi put u istoriji: Naučnici tvrde da su današnja deca manje inteligentna od svojih roditelja

Nikada u istoriji nije bilo lakše doći do informacije. Jednim klikom stižemo do odgovora, tutorijala, objašnjenja i „brzih znanja“. Ipak, upravo u tom trenutku apsurda, kada je znanje svima dostupno, naučnici upozoravaju na nešto što zvuči gotovo neverovatno: Generacija Z je prva generacija u modernoj istoriji koja u proseku postiže slabije kognitivne rezultate od generacije svojih roditelja.

Reč je o mladima rođenim između 1997. i 2012. godine, generaciji koja nije „naučila da koristi tehnologiju“, već je u njoj odrasla. Internet, pametni telefoni i društvene mreže za njih nisu alat - oni su okruženje. I upravo tu, tvrde stručnjaci, počinje problem.

Šta kažu podaci: pad pažnje, pamćenja i sposobnosti rešavanja problema

Od kraja 19. veka, otkako se sistematski prate podaci o kognitivnom razvoju, gotovo svaka nova generacija beležila je blagi rast inteligencije. Taj trend je, međutim, prekinut sa Generacijom Z.

Prema nalazima koje iznose neurolozi i obrazovni stručnjaci, kod ove generacije zabeležen je pad u više ključnih oblasti:

• pažnji i sposobnosti dugotrajnog fokusa
• pamćenju i obradi informacija
• veštinama čitanja i razumevanja teksta
• matematičkim i logičkim sposobnostima
• rešavanju problema
• ukupnom koeficijentu inteligencije

Drugim rečima, problem nije u jednoj veštini, već u širem obrascu kognitivnog funkcionisanja.

Neuronačnik koji je uzdrmao javnost: „Mozak nije napravljen za ovakav način učenja“

Jedan od najglasnijih stručnjaka koji upozoravaju na ovaj fenomen je dr Džared Kuni Horvat, bivši učitelj, danas neurološki istraživač. Govoreći pred Odborom američkog Senata za trgovinu, nauku i transport, Horvat je izneo tezu koja je izazvala burne reakcije: prekomerno oslanjanje na digitalnu tehnologiju u obrazovanju direktno utiče na kognitivno nazadovanje mladih.

I to, kako kaže, uprkos činjenici da današnji tinejdžeri i mladi odrasli provode više vremena u školama nego deca u 20. veku.

„Ljudski mozak nikada nije bio programiran da uči iz kratkih klipova, brzih sažetaka i fragmentisanih informacija“, upozorava Horvat. „Kada znanje dolazi u obliku isečaka, mozak nema priliku da razvije duboko razumevanje.“

On dodatno ističe zabrinjavajuću činjenicu: više od polovine vremena koje su mladi budni, provode gledajući u ekran.

Problem nije u lošim aplikacijama - već u samoj tehnologiji

Važno je naglasiti da stručnjaci ne tvrde da je problem u lošoj implementaciji tehnologije, nedovoljnoj obuci nastavnika ili „pogrešnim aplikacijama“. Naprotiv.

Njihova poruka je daleko ozbiljnija: sama tehnologija nije u skladu sa načinom na koji ljudski mozak prirodno uči, pamti i razume svet.

Ljudi su, objašnjavaju neurolozi, evoluirali da uče kroz:

• direktnu interakciju
• razgovor licem u lice
• neverbalne signale
• ponavljanje
• greške i korekciju u realnom vremenu

Ekrani, s druge strane, remete biološke procese koji omogućavaju duboko pamćenje, koncentraciju i stvaranje značenja.

Globalni problem: pad je zabeležen u više od 80 zemalja

Horvat naglašava da ovo nije isključivo američki problem. Njegova istraživanja obuhvatila su više od 80 zemalja i pokazala isti trend: kako se količina tehnologije u učionicama povećavala, tako su rezultati učenja postajali slabiji.

Posebno zabrinjava podatak da su deca koja su koristila računare i tablete više od pet sati dnevno za školske zadatke postizala značajno lošije rezultate od vršnjaka koji su tehnologiju koristili minimalno ili nikako.

Prelomni trenutak, prema podacima, dogodio se oko 2010. godine - u vreme kada su digitalni alati masovno ušli u obrazovne sisteme. Biologija se, kako kaže Horvat, nije mogla promeniti tako brzo. Škole, u suštini, takođe ne. Ono što se promenilo bili su – alati.

Šta roditelji i društvo mogu da urade?

Stručnjaci naglašavaju da rešenje nije zabrana tehnologije, već njeno razumno ograničavanje i vraćanje balansa.

Evo nekoliko ključnih preporuka:

• ograničiti vreme ispred ekrana, posebno kod mlađe dece
• insistirati na čitanju dužih tekstova i knjiga, ne samo sažetaka
• podsticati razgovor, diskusiju i postavljanje pitanja
• negovati učenje „bez prekida“ - bez notifikacija i paralelnog skrolovanja
• vraćati značaj pisanju rukom, rešavanju problema i kreativnom razmišljanju

Poruka stručnjaka nije da je Generacija Z „manje sposobna“, već da je odrastala u okruženju koje ne prati prirodne potrebe ljudskog mozga. A to je odgovornost odraslih - roditelja, škola i društva u celini.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.