Šta znači ako sutra ne bude vetra: Slavimo važan praznik, a ova pojava predviđa kakva će biti godina

Pravoslavni vernici 12. februara obeležavaju praznik Sveta tri jerarha, dan kada se sećamo i proslavljamo dela tri velika učitelja crkve - Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta. Iako svaki od njih ima svoj datum praznovanja, ovaj zajednički praznik podseća na njihovu jedinstvenu duhovnu snagu i poštovanje koje je crkva vekovima gajila prema njima.

Istorija praznika

Zajednički dan Sveta tri jerarha ustanovljen je u XI veku, za vreme cara Aleksija Komnena. Postojala je tada polemika među vernicima o tome ko od trojice zaslužuje veću čast. Jedni su isticali Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti, drugi Grigorija zbog dubine i visine uma u bogoslovlju, dok su treći isticali Zlatousta zbog njegove krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere.

Zbog tih razlika nastale su i grupe koje su se nazvale vasilijani, grigorijani i jovaniti. Međutim, prema predanju, Božjom voljom spor je rešen. Episkop evhaitski Jovan imao je viziju u snu, u kojoj su mu se prvo pojavili pojedinačno, a zatim sva tri svetitelja zajedno. Oni su mu rekli:

"Mi smo jedno u Boga, i među nama nema prvog ni drugog, niti protivrečnosti."

Na osnovu ove vizije, episkop Jovan je napisao zajedničku službu, a 12. februar (po starom kalendaru 30. januar) odredio se kao dan kada se praznuju sva tri jerarha.

Običaji i verovanja

U tradiciji, Sveta tri jerarha se smatraju zaštitnicima naroda i stoke, naročito od hladnih vetrova i mrazeva. Postoje verovanja da vetrovi na ovaj dan predviđaju vremenske prilike za celu godinu:

• Vetar sa juga donosi bogatu i uspešnu godinu.
• Severac nagoveštava hladnu i tešku godinu.
• Istočni vetar donosi nestašice, dok zapadni donosi blagostanje, posebno u pogledu ribe i mleka.
• Ako vetra nema, očekuje se mirna i vesela godina.

U nekim krajevima Srbije, čobani okupljaju se na današnji dan i sviraju frulu, u znak zahvalnosti i poštovanja prema svetiteljima.

Praznik u crkvenom životu

Sveta tri jerarha se kod Srba često slave i kao krsna slava. Ovaj dan je označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, a praznuju ga mnogi manastiri i crkve širom zemlje. Vernici ga doživljavaju kao dan duhovnog osnaživanja, vreme za molitvu i sećanje na učenja svetitelja koja i danas inspirišu zajednicu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.