Ko sutra pruži ruku siromahu, Bog mu dvostruko vraća: Brat i sestra poklonili su sve što imaju, a ostali NIŠTA

Da li ste nekada zapitali šta ostaje iza čoveka kada prođu sva ovozemaljska bogatstva i prolazne časti? Odgovor nam donosi priča o dvoje rođenih, Zinoviju i njegovoj sestri Zinoviji, čiji spomen Crkva obeležava 12. novembra.

Ovi blagosloveni brat i sestra rođeni su u Kilikijskom gradu Egeju, od roditelja koji su ih od malih nogu učili istinskim vrednostima. Još dok bijahu deca, roditelji im preseliše na onaj svet, ostavivši im veliko imanje i silno bogatstvo.

Kada imanje izgubi sjaj pred Božjim licem

Iako mladi, ovi ljudi brzo shvatiše koliko je ovaj svet prolazan. Dogovoriše se da ostave sve za sobom i krenu putem vere. Sestra Zinovija dade svoj deo imanja bratu da ga podeli sirotinji, dok se sama posvetila molitvi i tisičnom životu u skromnosti, čuvajući svoju čistotu za Nebeskog Ženika.

Sa druge strane, Zinovije uze sav novac i razdade ga siromasima do poslednjeg dinara, te i sam postade siromah. Ipak, onaj ko daje siromasima, pozajmljuje samom Bogu.

Ruke koje su delile milostinju pa lečile bolesti

Zato Gospod bogato nagradi njihov trud. Dok je Zinovija bila branjena od svakog ovozemaljskog i nečastivog napasti, Zinovije dobi dar čudotvorstva. Onim istim rukama kojima je štedro delio novac ubogima, sada je dodtirom lečio svaku bolest i nevolju.

Glas o njegovoj blagosti daleko se pročuo. Tako mu jednom iz Antiohije dođe žena sa teškom ranom na grudima, koju lekari nikako nisu mogli da izleče. Kada je svetitelj dotakao njenu ranu i napravio krsni znak, bolest u istom trenu iščeze, a žena se zdrava vrati svojoj kući. Zbog silnih dela i čuda, narod ga ubrzo izabra za episkopa u rodnom gradu.

Izazov pred knezom i neustrašivi odgovor

U vreme kada car Dioklecijan podiže strašnu hajku na hrišćane, u njihove krajeve stiže knez Lisije. Pred njega uskoro izvedoše i hrišćanskog episkopa Zinovija.

Knez mu ponudi jasan izbor, ili će se pokloniti paganskim bogovima i dobiti počasti, ili ga čekaju mučenja i strašna smrt.

- Život vremenski bez Hristova imena nije život no smrt; a smrt Hrista radi nije smrt no život besmrtni - neustrašivo mu odgovori Sveti Zinovije.

Čuda u ognju i kruna mučeništva

Kada stražari počeše žestoko da muče episkopa, vest o tome stiže do njegove sestre Zinovije. Ona bez oklevanja dotrča pred mučitelja, pred svima uzviknuvši da je i ona hrišćanka i zatraživši istu čašu stradanja kao i njen voljeni brat.

Mučitelj ih baci na gvozdeni usijani krevet i u kazane sa kipućom smolom, ali im ta vatra ne naudi ni najmanje. Stojeći kao u rashlađenoj vodi, oni uglas pevaše psalme i zahvališe Bogu na snazi. Na kraju, vojnici im odsekoše glave oko 285. godine, čime ovi neustrašivi svedoci vere pređoše u carstvo nebesko, ostavljajući za sobom pouku koja i danas greje srca vernog naroda.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.