Psihologija otkriva šta dobiju deca koja biraju knjigu umesto lopte: Nisu ništa propustili, samo su stekli ovo

Postoji scena iz detinjstva koju gotovo svako pamti. Na jednom kraju dvorišta grupa dece juri za loptom, galama, trka, prašina. Na drugom kraju sedi dete sa knjigom. Nije deo igre, ne učestvuje u takmičenju, često deluje kao da je negde po strani.

Za mnoge odrasle to je uvek bio razlog za brigu. Roditelji su ponekad mislili da takvo dete propušta nešto važno, nastavnici su brinuli da li je usamljeno, a vršnjaci su ga često doživljavali kao nekoga ko ne želi da učestvuje u onome što svi drugi rade.

Ali psiholozi danas sve češće ukazuju na nešto drugo. Dete koje bira knjige ne odustaje od sveta oko sebe. Ono ga zapravo počinje da razume iznutra.

Kako knjige grade unutrašnji život

Kada dete čita, ono ne provodi vreme u izolaciji, već ulazi u različite živote, motive i sudbine. Svaka priča postaje mala vežba razumevanja drugih ljudi. Kroz likove koji greše, vole, izdaju ili opraštaju, dete počinje da uči kako emocije funkcionišu i koliko su ljudi složeni.

Organizacije koje se bave razvojem čitalačkih navika često naglašavaju da knjige razvijaju empatiju, emocionalnu inteligenciju i sposobnost komunikacije. Međutim, u svakodnevnom životu to se ne vidi kroz definicije, već kroz sitne promene u načinu na koji dete posmatra svet.

To je trenutak kada dete počne da razume zašto je neko u priči doneo pogrešnu odluku ili kada prvi put prepozna tugu u nečijem ćutanju. To je i sposobnost da se bude sam, a da ta samoća ne deluje kao praznina, već kao prostor u kojem misli imaju smisla.

Deca koja mnogo čitaju vrlo rano razvijaju odnos sa sopstvenim unutrašnjim svetom. Nauče da misli i emocije ne moraju uvek odmah da se podele sa drugima da bi bile stvarne ili važne.

Različite lekcije detinjstva

Sport, naravno, donosi potpuno drugačiji skup iskustava. Deca na terenu uče kako da sarađuju, kako da podnesu poraz, kako da kontrolišu bes i kako da ulože napor da bi postigla rezultat. To su lekcije koje su jednako važne i koje oblikuju karakter na drugačiji način.

Ali knjige nude nešto što se retko može naučiti u dinamici igre. One uvode dete u unutrašnje procese ljudi. Kroz priče se razvija sposobnost da se prepoznaju razlozi iza ponašanja, da se razumeju kontradikcije i da se shvati da ljudi često istovremeno nose i slabost i snagu.

Istraživanja pokazuju da čitanje decu izlaže različitim perspektivama i emocionalnim iskustvima, zbog čega kasnije lakše razvijaju empatiju. Međutim, prava vrednost tog iskustva često postaje vidljiva tek u odraslom dobu.

Kada se pojave prvi ozbiljni gubici, konflikti ili složeni odnosi, ljudi koji su odrastali uz knjige često već imaju razvijenu sposobnost da razumeju ono što osećaju. Kroz književnost su se već susreli sa tugom, izdajanjem, krivicom i oproštajem, pa im sopstvena iskustva ne dolaze potpuno nepoznata.

Tišina kao prostor razumevanja

Još jedna razlika između sveta knjiga i sveta sporta vidi se u odnosu prema tišini. Mnogi ljudi koji su odrasli kroz stalnu aktivnost teško podnose trenutke kada nema pokreta, buke ili cilja koji treba dostići.

Čitaoci se sa tim iskustvom susreću mnogo ranije. Knjiga zahteva mir, strpljenje i koncentraciju. U tom miru nastaje prostor u kojem se razvijaju mašta, razmišljanje i unutrašnji dijalog.

Zbog toga odrasla osoba koja je kao dete mnogo čitala često nema potrebu za stalnom spoljašnjom stimulacijom. Navikla je da sopstvene misli budu dovoljno zanimljivo društvo.

Dve vrste snage

To, naravno, ne znači da je jedno iskustvo vrednije od drugog. Detinjstvo provedeno na terenu razvija fizičku hrabrost, disciplinu i osećaj zajedništva. Detinjstvo provedeno uz knjige razvija sposobnost razumevanja ljudi, emocionalnu dubinu i strpljenje.

Reč je samo o različitim vrstama snage.

Ipak, postoji jedna prednost koju mnogi primete tek kasnije u životu. U svetu odraslih, gde su odnosi često složeni, a emocije neizrečene, sposobnost da se razume šta se krije iza nečijeg ponašanja postaje izuzetno dragocena.

A ta sposobnost često počinje vrlo tiho, u detinjstvu, dok jedno dete sedi sa strane igrališta i okreće sledeću stranicu knjige.

(Ona.rd / GEEditing)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.