Do smrti je gledala u vrata i čekala sina da je poseti u bolnici: Priča iz sobe broj 6 rasplakala i doktore

Strasno je koliko su se deca udaljila od roditelja,misle samo na sebe.Citaju po drustvenim mrezama kojekakve gluposti,ostaju bez emocija.Srecna sam i mirno spavam sto sam roditelje dogledala u kuci.Tesko je, ali i to prodje.

Много је таквих.

Bila priča izmišljena ili ne, ima situacija sličnih ovoj u stvarnom životu. Nažalost.

Znam ovakav slučaj,starac je obožavao sina,a imao je i ćerku.Sin bi dolazi možda svaka dva tri dana da ga obiđe,donosio mu ponekad burek,prazan.Naravno da mu je to naplaćivao.Kupovao mu hleb za tri do pet dana,dva hleba 120 d naplaćivao mu 200.Sin je izuzetno situiran.Ćerka i zet bili su malo dalje oko 150 km,dolazili mu jednom u 10 dana.Čerka bi mu spremila u tri šerpe kuvanog jela obavezno sa junetinom za 7-10 dana.Čiča je voleo više sina.Sin prstom nije mrdnuo da mu pospremi,opere,skuva,o snajki nesmem ni da govorim.Sve to bi radili ćerka i zet.Smestili ga u dom jer sin nije hteo da ga uzme a ima OGROMNU kuću.Ćerka je htela da bude 1 mes. kod nje 1mes kod sine.Ne sin nije pristao.Otac ga obožavao.Čiča je umro,kuća pripala ćerki,a svo imanje sinu,mnogo više u novcu.Sin sve rasprodaje,ćerka trošnu kuću popravlja iako joj ne treba,ali rekla je to je moja očevina,ili bolje moja dedovina,moj deda je to sagradio.Dalje je izlišno pisati a ima mnogo što šta negativno.

Misl da je priča do pola tačna . Ostalo je učinila mašta pisca.

Неко написа измишљена прича, моја рођена тетка живела сама у кући у селу где нема ни комшија само њиве и шума, тако око двадесет година, временом изнемогла, погубљена, не ложи ватру у шпорету, неће ни електрични да укључи боји се да ће заборавити да искључи, не подгрева донешену храну, долазе син, кћерка, обилазе, буду сат два и опет сама, у новембру толико је лоше била да су морали да је одведу код сина у стан, тетка се од ,, живог леша" опоравила, друга жена, планира да иде унуку на свадбу, таквих случајева има много, иако су је обилазили ипак је била напуштена и запуштена и умало да умре на туђ дан.

Na žalost ima puno takvih slučajeva, deca su postala sebična, izopacena i samo misle da nešto dobiju , nasleđe zaboravljaju na zakonske obaveze prema roditelju što je velika sramota I bruka. Ali vaša deca gledaju kako vi uvažavate svoje roditelje tako će i ona vas ,zapamtite.

Izmišljena priča, nepismena starica zove advokata u bolnici da napiše testament, uzgred testament je veoma lako oboriv. Jedino je neoboriv ugovor o doživotnom izdržavanju.