Danas su ovi poslovi strogo zabranjeni: Veruje se da kršenje običaja na ovog sveca donosi nesreću i nevreme

Srpska pravoslavna crkva 24. juna obeležava praznik posvećen Svetim apostolima Vartolomeju i Varnavi. Iako ne spada među najveće crkvene praznike, ovaj datum vekovima zauzima posebno mesto u narodnom kalendaru, gde je poznat pod imenima Vartolomej, Vratoloma ili Vrtoloma.

Za ovaj dan vezuju se brojna narodna verovanja i običaji, uglavnom povezani sa prirodom, zemljom i poštovanjem sila koje su naši preci smatrali moćnijim od čoveka. Upravo zbog toga praznik Svetog Vartolomeja predstavlja zanimljiv spoj hrišćanske tradicije i narodnih predanja koja su opstala do danas.

Ko su bili Sveti Vartolomej i Varnava?

Sveti apostol Vartolomej, poznat i kao Natanailo iz Jevanđelja po Jovanu, bio je jedan od dvanaestorice Hristovih apostola. Prema predanju, propovedao je hrišćanstvo širom Azije, Indije i Jermenije.

Narodna predanja govore da je njegovom molitvom bila umrtvljena ogromna zmija koju su neznabošci obožavali kao božanstvo. Takođe se veruje da je iscelio ćerku jermenskog cara, zbog čega je stekao veliki ugled među narodom, ali i neprijatelje koji su ga na kraju koštali života.

Sveti Varnava nije bio među dvanaestoricom apostola, ali je zbog svog doprinosa širenju hrišćanstva dobio apostolski čin. Bio je jedan od najbližih saradnika apostola Pavla i među prvim propovednicima koji su hrišćansku veru širili među nejevrejskim narodima.

Zajedno su osnivali prve hrišćanske zajednice i širili Jevanđelje u vreme kada je ispovedanje nove vere nosilo veliki rizik.

Verovanje koje se vekovima prenosi

U srpskoj narodnoj tradiciji Sveti Vartolomej smatra se zaštitnikom useva i plodnosti zemlje. Zbog toga se za njegov praznik vezuje jedno od najpoznatijih verovanja - da tog dana ne treba raditi na njivi niti obrađivati zemlju.

Posebno se izbegava oranje, kopanje i drugi teški poljski poslovi, jer se verovalo da bi kršenje ovog pravila moglo da izazove oluje, grad ili poplave koje bi uništile letinu.

U pojedinim krajevima Srbije postojalo je i pravilo da se deca tog dana ne kupaju u rekama niti penju na visoko drveće, kako bi se izbegle nezgode i sačuvala harmonija između čoveka i prirode.

Dan za mir, molitvu i zahvalnost

Iako za ovaj praznik nije propisan post, narodna tradicija savetuje uzdržanost, smirenost i molitvu. Verovalo se da je ovo dan kada treba zastati, zahvaliti na plodovima zemlje i izbeći svađe, teške reči i preterivanja.

Možda upravo zbog toga Sveti Vartolomej i danas nosi simboliku predaha usred leta - podsećanje da nije svaki dan namenjen radu i žurbi, već da postoje trenuci kada je potrebno stati i oslušnuti prirodu oko sebe.

Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, praznik Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ostao je deo narodnog pamćenja kao datum koji označava poštovanje prirodnog ritma života, ali i vekovne tradicije koja se prenosi s kolena na koleno.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.