Sutra ovo nikako nemojte da izgovorite! Narodno verovanje kaže da na Svetog Sisoja reči imaju posebnu težinu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik Prepodobnog Sisoja Velikog, jednog od najpoštovanijih pustinjaka i podvižnika ranog hrišćanstva. Iako njegovo ime možda nije među najpoznatijima u crkvenom kalendaru, u srpskom narodu vekovima se sa posebnim poštovanjem čuva uspomena na ovog svetitelja, za kog se veruje da štiti decu, porodicu i dom.

Uz njegov praznik vezuju se brojna narodna verovanja i običaji. Jedno od njih kaže da na današnji dan posebno treba paziti šta izgovaramo. Verovalo se da teške reči, svađe, psovke i uvrede mogu uneti nemir u kuću, dok se lepa reč, molitva i blagoslov višestruko vraćaju onome ko ih izgovori. Iako ovo nije deo zvaničnog učenja Srpske pravoslavne crkve, običaj se prenosio generacijama, naročito među porodicama sa malom decom.

Ko je bio Prepodobni Sisoje Veliki?

Prepodobni Sisoje Veliki bio je jedan od najpoznatijih egipatskih pustinjaka iz 4. veka. Nakon smrti Svetog Antonija Velikog povukao se u pećinu u kojoj je njegov veliki prethodnik godinama živeo i posvetio se strogom podvigu, molitvi i postu.

Živeo je veoma skromno, daleko od sveta, ali je glas o njegovoj mudrosti, smirenosti i duhovnoj snazi ubrzo počeo da privlači ljude iz svih krajeva. Mnogi su dolazili da od njega zatraže savet, utehu ili molitvu, a predanje kaže da je od Boga dobio dar isceljenja i činjenja čuda.

Ipak, ono po čemu je ostao upamćen nije bila slava, već izuzetna skromnost. Smatrao je da čovek nikada ne sme prestati da se bori sa sopstvenim slabostima i da je pokajanje put kojim se dolazi do istinskog mira.

Zašto ga narod smatra zaštitnikom dece?

U srpskom narodu Sveti Sisoje vekovima ima posebno mesto kao zaštitnik dece. Mnoge majke su upravo njemu upućivale molitve za zdravlje svojih mališana, a u pojedinim krajevima Srbije postojao je običaj da se na njegov praznik deca rano ujutru umiju svežom vodom, uz molitvu da ih tokom cele godine prate zdravlje, sreća i Božji blagoslov.

Nekada su roditelji na ovaj dan izbegavali da grde ili kažnjavaju decu, verujući da praznik treba da protekne u miru, blagosti i radosti. Umesto toga, mališanima su davali blagoslov i učili ih da izgovaraju lepe reči i kratke molitve.

Običaj koji se i danas poštuje

Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja kaže da na Svetog Sisoja treba izbegavati svađu, povišen ton i ružne reči. Verovalo se da ono što čovek tog dana izgovori ostavlja poseban trag u domu i među ukućanima, pa su ljudi nastojali da budu smireni, strpljivi i blagi jedni prema drugima.

Zbog toga su se domaćini trudili da tog dana ne započinju rasprave, ne rešavaju stare sukobe i ne izgovaraju uvrede. Umesto toga, preporučivalo se da se dan započne molitvom, a završi u porodičnom miru.

Važno je naglasiti da su ova verovanja deo narodnog predanja, dok Crkva vernicima pre svega savetuje molitvu, praštanje, smirenje i življenje u skladu sa hrišćanskim vrednostima svakoga dana, a ne samo na praznike.

Molitva Prepodobnom Sisoju Velikom

"Prepodobni oče Sisoje, veliki ugodniče Božji, izmoli od Gospoda mir našim srcima, zdravlje našoj deci, ljubav u našim porodicama i snagu da istrajemo u veri, nadi i dobrim delima. Neka nas tvoje molitve sačuvaju od svakog zla i upute na put spasenja. Amin."

Praznik Svetog Sisoja podseća da najveća snaga nije u glasnim rečima, već u blagosti, strpljenju i dobroti. Zato mnogi vernici upravo danas nastoje da izgovore što više lepih reči, da oproste, pomire se sa bližnjima i dan provedu u miru, verujući da je to najlepši način da iskažu poštovanje prema velikom svetitelju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.