Selena je kao beba pronađena u dvorištu prizrenske bolnice: Usvojila ju je Olja (47) i sledi filmska priča

Selena Trifunović po rođenju nije, na prvi pogled, dobila karte koje garantuju sreću i uspeh u životu, ali kada je imala svega 11 dana život joj se potpuno preokrenuo - zahvaljujući usvojenju i 47-godišnjoj Olji iz Prizrena, koja će postati njena majka. Selena danas radi kao muzikoterapeut u Belgiji, pomaže deci sa razvojnim teškoćama i autor je knjige "Muzikom do duše deteta", ali je njen život počeo na sasvim drugačiji način.

Selena je sa samo dva dana pronađena u prizrenskoj bolnici. Nije znala ko su joj biološki roditelji, niti je ikada odrasla sa osećajem da joj nešto nedostaje. Umesto toga, odrasla je uz ženu koja je, kako kaže, odlučila da joj pruži ono najvažnije - dom, sigurnost i bezuslovnu ljubav.

Dok danas govori o usvajanju, Selena to ne čini kako bi izazvala sažaljenje, već da bi ohrabrila druge. Da pokaže da porodicu ne određuje biologija, već ljudi koji vas svakoga dana biraju i vole.

Žena koja je promenila njen život

Selena otvoreno govori da je zahvaljujući jednoj sasvim slučajnoj okolnosti dobila priliku za novi početak.

"Ja sam usvojeno dete koje je pronađeno kada sam imala samo dva dana u prizrenskoj bolnici. Zahvaljujući teta Resmi, medicinskoj sestri koja je ispričala mojoj mami da se tamo nalazi jedna beba, ona je odlučila da dođe, vidi me i usvoji me."

Njena usvojiteljka Olja tada je imala 47 godina, bila je zaposlena u Ministarstvu prosvete kao prosvetni nadzornik i, kako Selena kaže, donela je odluku koja je zauvek promenila dva života.

"Nije mi dala samo dom. Dala mi je ljubav, sigurnost, poverenje i izgradila sve ono što sam danas."

Prema biološkoj majci ne oseća ljutnju.

"Zahvalna sam joj što me je ostavila u zdravstvenoj ustanovi, gde je znala da će neko moći da brine o meni. Danas, kao majka, duboko verujem da to nije bila laka odluka."

Istinu je saznala kada je imala samo tri godine

Jedna od stvari koju posebno ističe jeste način na koji joj je majka saopštila da je usvojena.

Nije čekala da Selena odraste.

Nije želela da istinu sazna od drugih.

"Imala sam tri godine kada mi je mama rekla da sam usvojena. Objasnila mi je to na način koji sam mogla da razumem. Nikada nisam doživela usvajanje kao nešto zbog čega treba da patim. Naprotiv."

Zbog toga danas često govori o usvajanju, naročito ljudima koji razmišljaju da postanu roditelji na taj način.

"Volela bih da podstaknem ljude da usvajaju decu. Ljubav koju dete vrati roditelju koji mu pruži dom zaista nema granice."

Prizren je bio njen ceo svet

Detinjstvo pamti po bezbrižnosti.

Prizren za nju nije samo mesto rođenja, već grad u kojem je odrasla, zavolela muziku i napravila prve velike korake.

"Prizren je moj grad, moja duša i moje srce. Bila sam tamo najsrećnija."

Sa devet godina upisala je muzičku školu. Majka je zbog finansija predlagala flautu, ali je Selena želela klavir.

Ta odluka kasnije će odrediti čitav njen profesionalni put.

Klavir ju je odveo na takmičenja, koncerte i doneo joj priznanja, među kojima posebno izdvaja Povelju grada Prizrena.

Nije planirala da napusti svoj grad. Želela je da studira u Prištini, vrati se u Prizren i tamo izgradi život.

Ali istorija je imala drugačije planove.

Rat je promenio sve u samo nekoliko dana

Godine 1999. otišla je u Severnu Makedoniju na porodično venčanje. Majka se vratila u Prizren, a ubrzo su prekinute sve veze.

Skoro dva meseca nisu znale jedna za drugu.

Jedino što je Selena dobila bio je paket preko Crvenog krsta.

"U njemu su bile note, albumi i jedno pismo. Mama mi je napisala da se nikako ne vraćam u Prizren i da ispunim njenu želju - da upišem fakultet u Beogradu."

Tek posle gotovo dva meseca stigao je telefonski poziv da je njena majka uspela da izađe iz Prizrena zajedno sa vojskom i da se nalazi u Zaječaru.

Njihov ponovni susret, kaže, bio je jedan od najemotivnijih trenutaka u životu.

Novi život u Beogradu i put koji nije planirala

Dolazak u Beograd značio je novi početak, ali ne i lak prelaz. Umesto planiranih studija u Prištini i života u Prizrenu, Selena i njena majka morale su da grade sve ispočetka.

Upis na Fakultet muzičke umetnosti bio je dodatni izazov. Nije imala pripreme kakve su imali drugi kandidati, niti profesora kod kojeg se spremala za prijemni ispit.

"U referatu su me pitali kod koga sam se spremala. Nisam imala odgovor. Bio je rat, moj plan nikada nije bio Beograd. Ali upoznala sam profesorku Šujicu, koja me je znala sa takmičenja, položila prijemni na budžetu i tada je počeo jedan potpuno novi život."

Sa majkom je živela u maloj iznajmljenoj garsonjeri u Skadarskoj ulici, a upravo je ona, kaže, bila najveći oslonac tokom svih studentskih dana.

Vremenom je Beograd postao grad u kojem je stekla prijatelje, kolege, kumstva i profesionalne prilike.

"Prvih nekoliko meseci bilo mi je veoma teško. Nedostajao mi je Prizren. Ali onda je Beograd postao moj drugi dom."

Najvažnija životna uloga postala je - mama

Posle studija usledio je novi životni period. Selena je postala majka sina Davida, a upravo je majčinstvo, kako kaže, dodatno produbilo njeno razumevanje roditeljstva i ljubavi koju je dobila od svoje usvojiteljke.

Sa majkom Oljom ostala je neraskidivo povezana.

Živele su u istoj ulici, dovoljno blizu da budu svakodnevna podrška jedna drugoj.

"To je bila njena ideja. Da budemo blizu, ali da svaka ima svoj mir. Danas fizički nije sa mnom, ali je svakoga dana uz mene."

Nova zemlja, novi jezik i novi izazovi

Godine 2018. zajedno sa sinom odlučila je da se preseli u Belgiju, gde je dobila priliku da radi u međunarodnoj školi.

Preseljenje nije bilo jednostavno.

Novi jezik, drugačiji mentalitet i potpuno drugačiji sistem predstavljali su veliki izazov, posebno za samohranu majku.

"Prvih godinu i po dana bilo je veoma teško. Učila sam jezik, upoznavala sistem i pokušavala da pronađem svoje mesto."

Najveću snagu pronalazila je u sinu.

David se brzo uklopio zahvaljujući fudbalu, stekao prijatelje i savladao jezik, a upravo je njegovo prilagođavanje dalo i njoj dodatnu sigurnost.

Kasnije joj je priznata diploma, počela je da radi kao profesor klavira, završila studije muzikoterapije, a potom i neurološke muzikoterapije, čime je otvorila potpuno novo profesionalno poglavlje.

Obećanje sinu koje je ispunila uprkos svemu

Kada je Davida vodila u Belgiju, dala mu je jedno obećanje.

Rekla mu je da će jednog dana upoznati Lionela Mesija.

Mnogi su joj govorili da je to gotovo nemoguće, ali ona nije odustala.

Bez ulaznica za utakmicu, oslanjajući se isključivo na upornost, uspela je da pronađe mesto na kojem su fudbaleri izlazili iz stadiona posle meča.

"Rekla sam sebi da ćemo čekati koliko god bude trebalo."

Na kraju je upravo Mesi zastao, zagrlio njenog sina i fotografisao se sa njim.

"Taj izraz lica nikada neću zaboraviti."

Nekoliko godina kasnije David je upoznao i Novaka Đokovića, za koga Selena kaže da je ostavio snažan utisak svojom neposrednošću i toplinom.

Ljubav koja je stigla posle dve decenije

Dok je gradila novi život u Belgiji, dogodilo se nešto što nije očekivala.

Posle više od dvadeset godina ponovo je srela poznanika iz mladosti.

Spojila ih je sasvim obična situacija na raskrsnici.

Jedna poruka bila je dovoljna da ponovo započnu razgovor.

Danas su u braku.

Njen suprug je Belgijanac koji je, kako kaže Selena kroz osmeh, postao jedan od najvećih zaljubljenika u Srbiju.

Prešao je u pravoslavlje, govori sa velikim poštovanjem o našoj zemlji, a slobodno vreme provode obilazeći Srbiju i Balkan motorom.

"Više od svega voli našu tradiciju, prirodu i ljude."

Njegov poklon za pedeseti rođendan bio je - kazan za rakiju.

"Taj izraz lica bio je skoro isti kao kada je David upoznao Mesija."

Muzika kao put do deteta

Danas Selena radi kao muzikoterapeut u Belgiji sa decom, adolescentima i odraslima.

Njena knjiga "Muzikom do duše deteta" nastala je iz svakodnevnog rada sa porodicama koje se suočavaju sa autizmom, ADHD-om, poremećajima govora i različitim razvojnim izazovima.

Kako objašnjava, muzikoterapija nije isto što i slušanje muzike.

Reč je o stručno vođenom terapijskom procesu u kojem se muzika koristi sa jasno definisanim ciljem.

"Ne bavim se time šta dete ne može. Bavim se time šta zajedno možemo da uradimo da otkrijemo njegove mogućnosti."

U knjizi je, jednostavnim jezikom, objasnila šta muzikoterapija jeste, kada može da pomogne, ali i ponudila konkretne vežbe koje roditelji mogu da primene kod kuće.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.