"Bila sam mrtva sat vremena, evo šta sam videla": Potresna ispovest Zagorke koja je preživela nemoguće

Neke životne priče počnu potpuno običnim trenutkom. Jednim gutljajem kafe, jednim danom koji ne sluti na promenu, jednom sitnicom koja će kasnije dobiti potpuno drugačije značenje.

Za Zagorku Tanasković, koju mnogi poznaju kao Zazu, sve je počelo jednom kafom na poslu. Nije mogla ni da pretpostavi da će taj trenutak označiti početak višegodišnje borbe, neizvesnosti i pitanja na koje mesecima niko nije imao odgovor. Svoju borbu je ispričala za naš portal, a iskreno govoreći, u dahu smo je slušali.

Prvi bol u stomaku koji je osetila prerastao je u svakodnevni pakao. Mesecima je živela sa bolovima koje, kako kaže, ne može da opiše. Lekari su pokušavali da pronađu uzrok, a ona je iz dana u dan gubila snagu, energiju i nadu da će konačno saznati šta se događa sa njenim telom.

Za samo mesec dana izgubila je 20 kilograma. Nije mogla da jede, nije mogla da hoda, a bolovi su postajali sve jači.

Ipak, ono što je usledilo bilo je nešto što ni sama nikada neće zaboraviti.

U velikoj životnoj ispovesti, Zaza je za naš portal govorila o borbi sa Kronovom bolešću, trenucima kada je mislila da više nema snage, operacijama koje su joj spasile život, ali i iskustvu kliničke smrti tokom kojeg je, kako kaže, videla prizor koji joj je zauvek ostao u sećanju.

"Bože, ja više ne mogu"

Posle šest meseci borbe, Zaza je došla do trenutka potpunog iscrpljenja. Bolovi su bili konstantni, telo je bilo oslabljeno, a ona više nije imala snage da nastavi istim tempom.

Kako je ispričala, jedne večeri legla je i izgovorila rečenicu koju je dugo nosila u sebi:

"Samo Bože, ja više ne mogu. Ja više nemam snage."

Nakon toga dogodilo se nešto što joj je ostalo duboko urezano u pamćenje. Kaže da je u svojoj sobi videla svog devera koji je poginuo 1999. godine.

"On se pojavio u mojoj sobi i prišao je pored kreveta, pomazio me po kosi i samo se nasmejao. Ja ga gledam, on odlazi i nestaje."

Sutradan se probudila bez bola."Znala sam nekako da je to neki znak da nije došlo to neko vreme. I da ima spasa."

Posle šest meseci agonije stigla je dijagnoza

Nakon brojnih pregleda, infuzija i odlazaka kod lekara, Zaza je konačno dobila odgovor.

Uzrok svih problema bila je Kronova bolest. Do tada nije ni znala šta je ta bolest, ali joj je najvažnije bilo da konačno postoji ime za ono sa čim se mesecima borila.

"Olakšanje mi je bilo što sam saznala šta je. Drugo, što mi je rekao da se od toga ne umire."

Ipak, kako kaže, tada nije mogla ni da nasluti koliko novih izazova tek dolazi. Jedan od najdramatičnijih trenutaka u njenom životu dogodio se tokom operacije nakon teških komplikacija.

Posle prve operacije došlo je do problema, pojavila se sepsa, a Zaza je hitno morala na novu intervenciju.

Upravo tokom te operacije dogodilo se nešto što je lekare ostavilo bez reči.

"Bila sam sat vremena u kliničkoj smrti."

Kako kaže, srce joj je stalo nakon završene operacije.

"Završili su operaciju, kada je srce stalo i to je bio prekid."

Na pitanje da li se seća šta je videla u tom trenutku, Zaza je odgovorila:

"Da. Da, sećam se šta sam videla. Videla sam sebe odozgo i velika bela krila iznad lekara"

Kako je ispričala, prvo je videla sebe iz potpuno drugačije perspektive.

"Odjednom vidim sebe iz te ptičije perspektive, odozgo. Gledam sebe, ležim na stolu. Svi ti lekari, hirurzi koji su bili oko mene."

A onda je usledio prizor koji joj je zauvek ostao u mislima.

"Iznad svakog tog hirurga su bila velika bela krila. Iznad svakog. Ja sam to gledala odozgo."

Zaza kaže da je nakon toga videla neverovatno jaku belu svetlost.

"Sledeća sekunda, stojim i toliko bela svetlost... ta svetlost, to je toliko bela, jaka bela svetlost da to ne može da se opiše."

Sa obe strane, kako kaže, bila su velika bela krila.

"Ja nisam videla ta bića. Ja sam samo videla krila."

Ubrzo nakon toga se probudila i kaže da je osećala stanje koje je teško opisati rečima.

"Osetila sam takvu lakoću, pa neko blagostanje, pa lepota. To ne može da se opiše. Kao da nema bola, nema ničega. Kao neki blagoslov."

"Mama, ti si naš heroj"

Posle svega što je prošla, nakon meseci bola, neizvesnosti, operacija i trenutaka kada se borila za sopstveni život, Zazu je kod kuće čekao prizor koji je slomio sve zidove koje je godinama gradila u borbi.

Bio je to trenutak kada više nije morala da bude jaka. Kada nije morala da se bori, da trpi, da izdrži još jedan pregled, još jednu operaciju ili još jedan težak dan.

Kada je konačno zakoračila u svoj dom, nije odmah primetila šta joj je ćerka pripremila. A onda joj je rekla:

"Mama, pogledaj u prozor."

Na zavesi su bila ispisana slova koja su za Zazu imala veću težinu od bilo koje reči: "Mama, ti si naš heroj."

U tom trenutku, sve ono što je preživela kao da je stalo u jednu rečenicu. Sve neprospavane noći, svi bolovi, strahovi i trenuci kada je mislila da više nema snage.

"Kada sam pročitala tu rečenicu, 'Mama, ti si naš heroj', suze su mi isto ovako krenule", ispričala je Zaza.

Ali ovoga puta to nisu bile suze nemoći, bola i iscrpljenosti. To nisu bile suze žene koja se pita da li će izdržati još jedan dan.

Bile su to suze žene koja je pobedila jednu od najtežih životnih bitaka.

"To su suze sreće bile", rekla je Zaza.

Za nju te reči nisu bile samo poruka na zavesi. Bile su potvrda da je sva borba imala smisla. Da su svi trenuci kada je mislila da ne može dalje ipak bili koraci ka danu kada će ponovo zagrliti svoju porodicu u svom domu.

Celokupnu njenu neverovatnu ispovest pogledajte u videu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.