Preturite po starim vitrinama, ovaj predmet iz Jugoslavije se prodaje i za 200 evra: Kupovali su ga za sitniš

U tom periodu materijal je bio kvalitetan, nije izrađeno u Kini, sačuvano - ima sentimentalnosti (prisećanje kad je kupljeno koliko je koštalo i kako izgleda).Ja se uvek sećam napolitanki sa žutim omotom od 1 ili 2 reda.Platiće neko i 600 evra jer je predmet deo lepog perioda i uspomena.

Imam preslicu za predenje vune na pedalu ( nožni pogon) ručno pravljeno pre 100 godina, odlično očuvano zato što stoji u kući a ne na tavanu ili u šupi. To je napravio stolar od drveta svojoj ženi, pa nasledila njena ćerka kojoj je sada 90 godina i ne može da ga drži u maloj garsonjeri pa sam oberučke prihvatila takav poklon jer to više niko ne pravi a predivno je urađena i ispravna. Stoji mi u dnevnoj sobi kao ukras. Niko nije ravnodušan kad to vidi, čak je i boja originalna a deca obožavaju da pokrenu točak nogom da se zavrte i sve funkcioniše. Ako je nešto staro i nekad bilo jeftino ne znači da sada ne vredi mnogo više. Meni ovo vredi toliko da ga ni za kakvu cenu ne bih prodala.

Pisete o vazi a neznate kako izgleda , na slici je posudi a vaza je drugacijeg izgleda

Svaka roba ima kupca a i svoju cenu u cemu je problem kupovina nije obavezna

To je mat staklo u više boja. Loše ste slikali. Meni se nije sviđalo, pa nismo kupovali brat i ja mami za 8. Mart. Samo neke kristalne drangulije.

Ovo na slici nije vaza nego zdjela, najčešće za voće. I toliko je ruzna da u moju kucu onda ne bi nikako usla.

200 evra, jesu to neki novci?

Ja našo 200 evra,koliko mogu da dobijem za njih?!