Brinula je o bolesnoj tetki, a onda saznala da kuću dobija rođak koji je godinama nije ni posećivao

Sarina tetka se nikada nije udavala niti je imala dece. Zato, iako Sara ne bi opisila njihov odnos kao naročito blizak, živela je u blizini i pomagala joj kada je njena bolesna tetka postala slabije pokretna.

Tek nakon što je tetka preminula i testament pročitan, preostali rođaci saznali su da je tetka kuću ostavila rođaku Majklu, koji se pre nekoliko decenija odselio u inostranstvo. Majkl se retko vraćao u SAD i, iz Sarine perspektive, nije učinio ništa da pomogne tetki tokom njenih poslednjih meseci.

Sara je sada šokirana i razočarana. Mislila je da će naslediti kuću u kojoj je odrasla njena majka. Sada se pita da li ima ikakvu mogućnost da nešto preduzme ili jednostavno mora da prihvati činjenicu da će njen rođak verovatno prodati porodičnu kuću.

Osporavanje testamenta

Sporovi oko nasledstva, naročito kada je u pitanju porodična kuća, mogu izazvati ogroman stres među članovima porodice. U mnogim slučajevima nije reč samo o novcu. Jedan član porodice može imati snažnu emotivnu vezu sa porodičnom kućom, dok drugi možda samo želi da je unovči.

A kada brat ili sestra ili, u ovom slučaju, rođak, smatra da je nasledstvo nepravedno raspodeljeno, to može dovesti do nepopravljivog narušavanja porodičnih odnosa.

Nije neuobičajeno da brat, sestra, drugi rođak ili čak blizak prijatelj preuzme ulogu glavnog negovatelja voljene osobe i očekuje da njegov doprinos kasnije bude uzet u obzir prilikom nasleđivanja. To je naročito slučaj kada drugi članovi porodice ne doprinose brizi o toj osobi u istoj meri — ili uopšte.

Međutim, da biste osporili testament, morate imati pravni osnov, kao što je dokaz o mentalnoj nesposobnosti (kada osoba koja je sačinila testament, odnosno ostavilac, nije razumela šta potpisuje), nedozvoljenom uticaju (kada je ostavilac bio pod pritiskom ili prevaren da promeni testament) ili prevari. Ako testament nije pravilno sačinjen, na primer, nije potpisan ili overen uz svedoke u skladu sa localnim propisima — i to može biti osnov za osporavanje.

Ako je ostavilac ranije imao testament kojim vam je ostavio nasledstvo, ali vas je noviji testament izostavio, možda ćete moći da ga osporite pred sudom.

Ali samo uverenje da je nešto trebalo da pripadne vama ili da je raspodela nepravedna verovatno neće biti dovoljno da sud prihvati osporavanje.

Takođe morate biti zakonski naslednik ili prethodno navedeni korisnik testamenta da biste mogli da ga osporavate. Tako, na primer, blizak prijatelj koji je brinuo o ostaviocu, ali nikada nije bio naveden u testamentu (niti u bilo kojoj njegovoj ranijoj verziji), ne bi se smatrao korisnikom testamenta.

U svakom slučaju, osporavanje testamenta je dugotrajan i emocionalno iscrpljujući proces koji može trajati godinama. Takođe može biti veoma skup, a troškovi advokata na kraju mogu značajno umanjiti vrednost nasledstva.

Pored toga, ako testament sadrži klauzulu o zabrani osporavanja, to znači da, ukoliko neki korisnik ospori testament, a njegov zahtev ne bude prihvaćen, može izgubiti celokupno nasledstvo koje mu je testamentom bilo ostavljeno.

Ako razmišljate o osporavanju testamenta, preporučljivo je da se obratite advokatu za ostavinske postupke koji može da proceni koliko je vaš slučaj pravno utemeljen. Međutim, pre nego što dođe do toga, postoji još nekoliko mogućnosti koje bi trebalo razmotriti.

Rešavanje sporova oko nasledstva

Ako imate imovinu koju planirate da ostavite naslednicima, možete sprečiti nesuglasice oko nasledstva tako što ćete o tome razgovarati sa članovima porodice pre nego što vas više ne bude. Možda će to biti neprijatan razgovor, ali bi vašim najmilijima kasnije mogao da uštedi mnogo emocionalnog stresa i novca.

Na primer, Saraina tetka mogla je da razgovara sa svojim sestričinama, bratanicama, sestrićima i bratanićima o tome kome ostavlja kuću i zašto.

Ako vam je neprijatno da vodite takav razgovor, možete organizovati porodični sastanak (uživo ili putem interneta) — ili razgovarati sa svakim naslednikom pojedinačno, uz prisustvo advokata, stručnjaka za planiranje nasledstva ili finansijskog savetnika, koji bi pomogao da razgovor bude strukturiran.

Ali većina porodica ne vodi ovakve razgovore.

Iako Sara možda ne bi bila srećna zbog toga, saznanje da neće naslediti kuću u kojoj je njena majka provela detinjstvo pre nego što je tetka preminula pomoglo bi joj da realnije postavi svoja očekivanja. Takođe bi možda bolje razumela zbog čega je tetka donela takvu odluku.

Na primer, Sara pretpostavlja da njen rođak nije učinio ništa za tetku, ali možda se ispostavi da joj je godinama finansijski pomagao i slao novac iz inostranstva.

Istovremeno, moguće je da njen rođak uopšte nije znao da će naslediti kuću i da mu ona, s obzirom na to da živi u inostranstvu, zapravo predstavlja veliki problem. Da je unapred znao za nasledstvo, mogao bi bolje da se pripremi.

I za Saru bi razgovor mogao biti od koristi - pre nego što bez razmišljanja uđe u pravnu bitku. Ako joj je neprijatno da direktno razgovara sa rođakom, mogla bi da predloži medijaciju - dobrovoljan proces u kojem neutralna treća osoba pomaže stranama da razgovorom dođu do međusobno prihvatljivog (i pravno obavezujućeg) rešenja.

Medijacija je mnogo jeftinija od odlaska na sud, a istovremeno omogućava i pronalaženje kreativnijih rešenja.

Na primer, Sara bi mogla da se dogovori sa rođakom o otkupu njegovog dela ili privatnom prenosu vlasništva nad kućom ako on ne želi da se bavi svim komplikacijama iz inostranstva. Možda odluče da kuću izdaju, pri čemu bi Sara sa svoje strane vodila računa o svemu, a njih dvoje delili prihod od kirije.

S druge strane, Sara će možda jednostavno morati da prihvati da neće dobiti ono što želi - i da je njena tetka možda imala svoje razloge za takvu odluku.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.