Psihološkinja otkriva lak trik koji roditeljima pomaže da deci ublaže strah od neizvesnosti: Važi i u poslu

Neizvesnost nikome nije prijatna. Bilo da dete čeka rezultate prijemnog, audiciju, utakmicu ili jednostavno ne zna šta će se dogoditi u nekoj novoj situaciji, osećaj da nema kontrolu može da izazove strah i anksioznost. Isto važi i za odrasle, posebno kada se suočavaju sa promenama na poslu, neizvesnom budućnošću ili situacijama na koje ne mogu da utiču.

Ipak, način na koji govorimo o onome što ne znamo može mnogo da promeni.

Klinička psihološkinja i osnivačica platforme za podršku roditeljima Good Inside, dr Beki Kenedi, smatra da postoji jednostavan način da deci, ali i odraslima, pomognemo da se osećaju sigurnije kada nemamo sve odgovore.

Njena metoda sastoji se od samo tri koraka i, kako navodi, roditelji i lideri trebalo bi da je zapamte.

Tri rečenice koje mogu da smire strah

Formula je jednostavna:

1. Počnite onim što znate.

2. Priznajte ono što ne znate.

3. Završite ponovo nečim što znate.

Kenedi objašnjava da sama neizvesnost možda nije ono što nas najviše plaši. Problem nastaje kada o njoj niko ne govori.

Drugim rečima, kada pokušavamo da sakrijemo neizvesnost, pravimo prostor za još veći strah. Kada je jasno imenujemo, osoba dobija osećaj da situacija ipak ima granice i da nije sama u njoj.

Kako to izgleda u razgovoru sa detetom?

Kenedi navodi primer deteta koje želi da prođe selekciju za fudbalski tim.

Umesto da roditelj kaže: „Naravno da ćeš upasti“, čime daje obećanje koje ne može da ispuni, ili „Nemoj da brineš“, čime zapravo umanjuje detetov strah, razgovor može da izgleda ovako:

„Evo šta znam: vredno si trenirao, želiš da probaš i mnogo ti je stalo do ovog tima. Znam i da ima mnogo druge dece koja su dobra.“

Zatim dolazi ono što roditelj ne može da zna:

„Evo šta ne znam: ne znam da li ćeš biti izabran.“

A onda najvažniji deo:

„Ali znam još nešto: šta god da se dogodi, proći ćemo kroz to zajedno.“

Upravo taj poslednji deo detetu vraća osećaj sigurnosti. Roditelj ne obećava ishod koji ne može da kontroliše, već obećava ono što zaista može – svoju prisutnost i podršku.

Neizvesnost postoji i kod odraslih

Isti princip može da se primeni i na poslu.

Recimo da zaposleni čuju glasine o restrukturiranju kompanije. Umesto da nadređeni pokušava da ih umiri rečenicom „Nema razloga za brigu“, iako ni sam ne zna šta će se dogoditi, može otvoreno da kaže:

„Znamo da bi moglo da dođe do promena i to je tačno.“

Zatim:

„Ono što ne znam jeste kada će se promene dogoditi i ko će tačno biti obuhvaćen.“

I na kraju:

„Ono što znam jeste da ćete informacije dobiti direktno i da ću, šta god da se dogodi, pokušati da vas podržim.“

Iako zaposleni na taj način nisu dobili sve odgovore, dobili su nešto drugo – osećaj da osoba koja je odgovorna za njih ne krije informacije i da razume njihov strah.

Zašto je važno reći naglas ono što svi osećaju?

Kenedi je ovu situaciju uporedila sa turbulencijom tokom leta.

Ako avion počne da se trese, a pilot ne kaže ni reč, putnici mogu da postanu još uplašeniji. Ne zato što pilot nužno može da spreči turbulenciju, već zato što ne znaju šta se događa.

Jedna jednostavna poruka može da promeni atmosferu:

„Ulazimo u turbulenciju. Ne znam koliko će trajati, ali čim budem imao više informacija, obavestiću vas.“

Pilot i dalje nema odgovor na sva pitanja. Ne može da zna koliko će turbulencija trajati niti može da obeća da će let odmah postati miran.

Ali putnici sada znaju da osoba koja upravlja avionom vidi problem, prati situaciju i neće ih ostaviti bez informacija.

Ne moramo da imamo sve odgovore

Ova tehnika može biti posebno korisna roditeljima koji imaju potrebu da zaštite decu od svake neprijatnosti.

Međutim, zaštita ne mora da znači uklanjanje neizvesnosti. Ponekad je mnogo korisnije naučiti dete da može da podnese činjenicu da ne zna šta će se dogoditi.

Umesto lažnog uveravanja da će sve sigurno biti dobro, možemo mu pokazati nešto realnije: ne znamo šta će se dogoditi, ali znamo da neće morati kroz to samo.

U tome je, prema Kenedi, ključ.

Jer kada smo spremni da izgovorimo ono što ne znamo, ne stvaramo dodatnu nesigurnost – već je činimo podnošljivijom.

Ponekad je dovoljno samo da neko kaže: „Ne znam šta će se dogoditi, ali znam da ćemo kroz to proći zajedno.“

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.