3 uverenja zbog kojih nikada niste istinski zadovoljni: Psiholog kaže da vam kradu sreću, a da ih niste svesni

Možete imati dobar posao, ljude koji vas vole, planove kojima ste se nekada radovali i život koji spolja izgleda sasvim dobro - a ipak se buditi sa osećajem da nešto nedostaje. Kao da će sreća konačno početi kada budete uspešniji, disciplinovaniji, voljeniji ili kada se jednostavno budete osećali dovoljno dobro da nešto promenite.

Problem je što uzrok takvog nezadovoljstva ponekad nije u okolnostima, već u duboko ukorenjenim uverenjima prema kojima godinama živimo, a da ih gotovo nikada ne preispitujemo.

Psiholog Nik Vignal objašnjava da se neka od tih osnovnih uverenja često formiraju veoma rano i zatim ih nosimo u odrasli život kao svojevrsna unutrašnja pravila. Upravo ona mogu uticati na način na koji tumačimo sebe, uspeh, motivaciju i sopstvenu vrednost.

Tri su posebno zanimljiva.

1. "Moram prvo da se osećam dobro da bih uradio nešto teško"

Koliko puta ste sebi rekli:

"Krenuću da vežbam kada budem imao više energije."

"Promeniću posao kada budem imao više samopouzdanja."

"Razgovaraću sa partnerom kada budem spreman."

"Počeću u ponedeljak."

Čekamo motivaciju kao signal da je konačno došao pravi trenutak. Međutim, Vignal ukazuje na sasvim drugačiji odnos između motivacije i akcije - dobro raspoloženje može olakšati težak zadatak, ali i samo obavljanje teškog i smislenog zadatka može doprineti tome da se osećamo bolje.

Drugim rečima, možda ne morate prvo da budete motivisani da biste počeli.

Možda morate da počnete da bi motivacija stigla.

Zato velike promene ne moraju početi velikim potezima. Ako želite da uvedete jutarnje vežbanje, ne morate prvog dana istrčati pet kilometara. Prvi cilj može biti samo ustajanje 15 minuta ranije, zatim kratka šetnja, pa tek onda ozbiljnija aktivnost. Vignal upravo postepeno povećavanje izazova navodi kao način da sebi pokažemo da možemo da delujemo čak i kada nam se ne deluje.

2. "Moram da budem strog prema sebi da bih uspeo"

Ovo uverenje mnogima zvuči gotovo odgovorno.

Ako pogrešim - moram sebe da kritikujem.

Ako nisam najbolji - nisam dovoljno radio.

Ako sebi popustim - olenjiću se.

Vignal ovo naziva svojevrsnom teorijom "narednika za obuku" - verovanjem da nas stalna unutrašnja kritika drži disciplinovanim i tera ka uspehu. Problem nastaje kada taj unutrašnji glas nikada ne prestaje.

Tada ni uspeh nije dovoljan.

Dobijete odličnu ocenu - razmišljate zašto nije bila savršena.

Dobijete unapređenje - pitate se da li ste ga zaista zaslužili.

Napravite grešku kao roditelj - zaključite da ste loš roditelj.

I tako život može da se pretvori u beskrajno popravljanje sebe.

Vignal na osnovu svog terapeutskog iskustva navodi da kod ljudi sa kojima je radio odustajanje od stalnog samokritikovanja nije dovodilo do slabijeg učinka. Naprotiv, opisuje da su često imali više energije i entuzijazma kada nisu bili opterećeni neprekidnim samoprosuđivanjem.

Biti blag prema sebi ne znači odustati od odgovornosti.

Možete priznati sebi da ste pogrešili bez zaključka da ste nesposobni. Možete želeti više od sebe bez svakodnevnog ponižavanja sebe.

3. "Moram da budem uspešan da bih bio vredan ljubavi"

Možda je ovo najteže uverenje od sva tri.

Jer se često skriva iza ambicije.

Još kao deca učimo da se trud nagrađuje - dobrom ocenom, pohvalom, boljom školom, karijerom, novcem, statusom. Problem nastaje kada iz svega toga nesvesno izvedemo drugačiji zaključak:

"Vredim samo kada postižem."

Vignal upozorava da vezivanje sopstvene vrednosti prvenstveno za uspeh može učiniti identitet veoma krhkim. Čovek tada ne želi samo da uspe - njemu je uspeh potreban kao potvrda da dovoljno vredi.

A šta se događa kada posao krene loše?

Kada neko drugi bude uspešniji?

Kada izgubimo poziciju, novac ili status?

Ako je čitav osećaj sopstvene vrednosti uložen samo u jednu oblast života, njen pad može izgledati kao pad svega.

Zato rešenje nije odustajanje od ambicije.

Rešenje je da ne dozvolimo da uspeh bude jedino mesto iz kojeg crpimo sopstvenu vrednost.

Prijateljstva, porodica, interesovanja, stvaralaštvo, pomaganje drugima, hobiji i stvari koje radimo samo zato što ih volimo mogu graditi mnogo širi osećaj identiteta. Upravo tu "diversifikaciju identiteta" Vignal navodi kao alternativu životu u kojem je profesionalni uspeh jedini dokaz lične vrednosti.

Možda problem nije život koji imate, već pravilo prema kojem ga merite

Najnezgodnije kod dubokih uverenja jeste što retko zvuče kao uverenja.

Zvuče kao činjenice.

"Takav sam."

"Bez pritiska ništa ne završavam."

"Kad uspem, biću srećan."

"Kad budem bolje, počeću."

A možda je upravo tu prostor za promenu.

Ne morate preko noći postati potpuno drugačija osoba. Dovoljno je da povremeno uhvatite sebe u jednom od tih unutrašnjih pravila i postavite jednostavno pitanje:

"Da li je ovo zaista istina - ili samo nešto u šta toliko dugo verujem da sam prestao da ga preispitujem?"

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.