7 svakodnevnih navika koje polako urušavaju samopouzdanje, a mnoge žene ih ni ne primećuju

Nesigurnost se ne vidi uvek na prvi pogled. Možete delovati smireno, uspešno i potpuno sigurno u sebe, a da ipak svakodnevno radite stvari koje vas polako navode da sumnjate u sopstvene odluke, sposobnosti i vrednost.

Psiholog Julija Morozova izdvojila je sedam navika koje mogu da ukažu na nisko samopouzdanje. Neke su toliko uobičajene da ih često doživljavamo kao pristojnost, odgovornost ili želju da izbegnemo neprijatnosti, a zapravo mogu imati sasvim drugu pozadinu.

Dobra vest je da nijedna od njih nije trajna osobina. Kada ih prepoznate, možete početi da ih menjate, korak po korak.

Stalno se izvinjavate

Ako često govorite "Izvinite što smetam", "Možda grešim" ili "Nisam ja stručnjak za ovo", čak i kada za izvinjenje nema stvarnog razloga, moguće je da nesvesno umanjujete sopstvenu vrednost.

Takve rečenice mogu da budu način da unapred ublažite ono što ćete reći, kao da morate da se izvinite zbog samog prava da iznesete mišljenje ili zatražite nešto.

Ljubaznost i obazrivost nisu problem. Problem nastaje kada stalno imate osećaj da zauzimate previše prostora i da morate da se pravdate zbog svojih potreba, pitanja ili stavova.

Ne umete da prihvatite sopstveni uspeh

Još jedan obrazac jeste umanjivanje svega što ste postigli. Umesto da priznate da ste nešto uradili dobro, uspeh pripisujete sreći, pomoći drugih ljudi ili okolnostima.

Kod ovog obrasca greške se pamte dugo, dok se sopstveni uspesi brzo objašnjavaju rečenicom da se "samo sve poklopilo".

Vremenom takvo razmišljanje može da učini da sopstveni trud postane nevidljiv čak i vama. Zato je važno da umete da priznate sebi kada ste nešto uradili dobro, bez osećaja krivice ili neprijatnosti.

Stalno se poredite sa drugima

Poređenje sa drugima gotovo uvek je nepravedno, jer o tuđem životu najčešće vidimo samo ono što je spolja.

Možete gledati nečiju karijeru, porodicu, izgled ili putovanja, dok istovremeno znate sve svoje sumnje, probleme, neuspele pokušaje i trenutke kada vam ništa ne ide po planu.

Posebno je lako upasti u ovu zamku na društvenim mrežama, gde se svakodnevica drugih ljudi često prikazuje kroz pažljivo odabrane trenutke. Umesto pitanja "Zašto ja nisam kao ona?", korisnije je vratiti pažnju na sopstvene ciljeve i napredak.

Čekate da budete potpuno spremni

Nesigurnost se ponekad krije iza stalnog pripremanja. Učite još jedan kurs, skupljate još jedan sertifikat i čekate pravi trenutak da konkurišete za posao, zatražite povišicu ili započnete nešto novo.

Problem nastaje kada "još nisam spremna" postane izgovor koji vas godinama drži na istom mestu.

Ne postoji trenutak u kojem ćete imati apsolutnu garanciju da će sve proći savršeno. Samopouzdanje se često gradi upravo kroz delovanje i iskustvo, a ne kroz beskrajno čekanje da strah potpuno nestane.

Znate šta svi drugi žele, osim šta želite vi

Možda savršeno znate šta je potrebno vašem detetu, partneru, roditeljima ili prijateljima, ali kada neko vas pita šta želite, ne znate šta da odgovorite.

Stavljanje drugih na prvo mesto samo po sebi nije loše. Problem nastaje kada sopstvene potrebe stalno gurate na kraj liste i počnete da ih doživljavate kao sebičnost.

Ako dugo ignorišete ono što vam je potrebno, lako možete izgubiti kontakt sa sopstvenim željama. Zato je sasvim legitimno da zastanete i zapitate se šta vama prija, šta vam nedostaje i šta biste zaista želeli.

Izbegavate svaki konflikt

Mir u odnosima je važan, ali nije svaki mir dobar. Ako stalno prećutkujete ono što vam smeta, pristajete na sve i izbegavate razgovore samo da ne biste nekoga naljutili, cena može biti previsoka.

Neizgovoreno nezadovoljstvo se vremenom gomila. Spolja odnos može izgledati mirno, dok se iznutra nakupljaju ljutnja, razočaranje i osećaj da u odnosu nema dovoljno prostora za vaše mišljenje.

Zdravo samopouzdanje ne znači da morate da pobedite u svakoj raspravi. Znači da možete mirno da kažete šta mislite, postavite granicu i prihvatite da se druga osoba možda neće složiti sa vama.

Posle svakog razgovora analizirate šta ste rekli

Ako satima nakon razgovora razmišljate da li ste zvučali glupo, rekli nešto pogrešno ili ostavili loš utisak, moguće je da previše svoju vrednost vezujete za tuđu reakciju.

Jedan pogled, komentar ili kratka poruka lako mogu postati predmet beskrajnog analiziranja. Umesto da verujete sopstvenom utisku, počinjete da tražite znakove da ste pogrešili.

Jedan od načina da se ovaj obrazac prekine jeste da više pažnje obratite na činjenice. Umesto pretpostavke da ste se "izblamirali", zapitajte se šta se zaista dogodilo. Pomozite sebi tako što ćete primetiti i ono što ste uradili dobro, a ne samo ono što biste sledeći put promenili.

Samopouzdanje se ne gradi tako što ćete jednog jutra prestati da sumnjate u sebe. Ono raste kroz male situacije u kojima počnete da verujete sopstvenoj proceni, izgovorite ono što zaista mislite, prihvatite kompliment bez umanjivanja i napravite korak čak i kada niste potpuno sigurni u ishod.

(Ona.rs / Stil)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.