Bake i deke koje unuci najviše vole ne kupuju najskuplje poklone: Rade nešto mnogo važnije

Poklon će dete obradovati, novac će tinejdžeru gotovo sigurno dobro doći, a kesa puna sitnica može baku ili deku za nekoliko minuta pretvoriti u najpopularniju osobu u kući. Ipak, kada deca odrastu, ono što pamte iz odnosa sa bakom i dekom mnogo ređe ima veze sa stvarima koje su od njih dobijala.

Mnogo je važnije nešto što ne košta ništa - osećaj da je odrasloj osobi zaista zanimljivo ko ste, šta mislite, šta vam se dogodilo i šta imate da kažete.

Istraživanja odnosa između baka i deka i njihovih unuka pokazuju da kvalitet te veze može biti povezan sa emocionalnim i socijalnim razvojem dece. Nedavna meta-analiza koja je obuhvatila 59 nezavisnih uzoraka i ukupno više od 71.000 učesnika pronašla je malu, ali značajnu pozitivnu povezanost između snažnijeg odnosa sa bakom i dekom i razvojnih ishoda unuka. Posebno je zanimljivo da je kvalitet odnosa bio važniji od same učestalosti kontakta.

Drugim rečima, nije presudno koliko često baka dolazi niti koliko puta deka pozove telefonom. Važno je šta se događa kada su zajedno.

Dete vrlo brzo primeti ko ga stvarno sluša

Postoji ogromna razlika između pitanja "Kako je bilo u školi?" izgovorenog usput i razgovora u kojem odrasla osoba zaista želi da čuje odgovor.

Dete na prvo pitanje lako može da odgovori sa "dobro". Ali ako baka zna ime njegove najbolje drugarice, seti se da je prošle nedelje imalo kontrolni ili sledeći put pita kako se završila svađa o kojoj joj je pričalo, poruka koju dete dobija mnogo je dublja.

Zapamtila sam šta si mi rekao. Važno mi je.

U psihologiji postoji koncept "mattering", koji opisuje osećaj da smo drugim ljudima značajni - da nas primećuju, da je naše prisustvo važno i da bi naš izostanak bio primećen. Upravo takav osećaj odrasla osoba može da gradi kada dete ne tretira samo kao "malo" biće o kojem treba brinuti, već kao osobu čije misli i iskustva vrede čuti.

Pitajte drugo pitanje

To možda najbolje pokazuje jedna sasvim jednostavna navika.

Kada vam unuk kaže da je u školi bilo "okej", nemojte tu završiti razgovor.

Sa kim si danas sedeo? Šta vas je nasmejalo? Kako je prošlo ono sa drugaricom? Jesi li završio projekat koji si mi pokazao?

Kada dete trenutno opsesivno priča o dinosaurima, fudbaleru, video-igri ili nečemu što odrasloj osobi deluje potpuno nevažno, pustite ga da vam objasni. Još bolje - postavite pitanje.

Tada se događa nešto što deca nemaju priliku često da iskuse: ona postaju stručnjaci, a odrasla osoba učenik.

Harvardov Centar za razvoj deteta sličnu razmenu opisuje principom "serve and return" - dete inicira kontakt, odrasla osoba reaguje na ono što je dete ponudilo i komunikacija se nastavlja. Takve responzivne interakcije imaju važnu ulogu u razvoju deteta.

Bake i deke imaju jednu prednost koju roditelji često nemaju

Roditelj možda istovremeno pokušava da spremi večeru, proveri domaći zadatak, pronađe izgubljenu patiku, odgovori na poslovnu poruku i objasni zašto ipak mora da se operu zubi.

Baka i deka ponekad imaju luksuz koji roditeljima svakodnevica jednostavno ne dozvoljava - vreme koje ne mora odmah ničemu da služi.

Ne moraju svaki razgovor da pretvore u vaspitavanje. Ne moraju svaku grešku odmah da isprave. Mogu samo da sede i slušaju.

I upravo tu mogu da postanu jedna od retkih odraslih osoba pred kojima dete nema osećaj da stalno nešto mora da postigne, popravi ili dokaže.

Istraživanja povezuju primljenu naklonost od baka i deka sa većom emocionalnom bliskošću, osećajem porodične pripadnosti i percepcijom da postoji osoba na čiju podršku unuk može da računa.

Pričajte im porodične priče, ali ne samo one u kojima ste bili heroji

Bake i deke imaju još nešto što nijedna igračka ne može da zameni - čuvaju deo porodične istorije koji dete nije doživelo.

Kako su živeli njegovi roditelji kada su bili mali? Čega su se plašili? Ko je napravio neku ogromnu glupost? Kako ste preživeli period kada nije bilo novca? Ko je pao na ispitu? Kako ste upoznali osobu koju ste voleli?

Ne moraju sve priče da budu lepe.

Istraživanja porodičnih narativa ukazuju na povezanost poznavanja porodične istorije sa identitetom i osećajem sopstvene vrednosti kod mladih, mada autori upozoravaju da takvi nalazi ne dokazuju jednostavan odnos uzroka i posledice.

Možda je baš priča o tome kako je baka nekada pogrešila i uspela da se izvuče iz problema korisnija od još jednog predavanja o tome kako dete treba da se ponaša.

Poklon će se pokvariti, ali jedna rečenica može ostati zauvek

Sve ovo, naravno, ne znači da bake i deke treba da prestanu da donose poklone. Niti da novac i praktična pomoć porodici nisu važni. U određenim okolnostima mogu biti veoma značajni.

Ali poklon ne može da zameni odnos.

Dete možda neće pamtiti šta ste mu kupili za deveti rođendan. Možda se neće sećati ni gde je završila igračka zbog koje je tog dana vrištalo od sreće.

Ali može da pamti da ste bili jedina osoba koja nije rekla da je njegov problem "glupost". Da ste saslušali celu priču. Da ste zapamtili ime njegovog druga. Da ste tražili da vam ponovo objasni onu igricu koju nikako niste razumeli. Da ste se pojavili kada ste rekli da ćete doći.

I možda je baš u tome tajna baka i deka koje unuci nastavljaju da zovu i kada više nisu deca.

Ne zato što su u njihovoj kući uvek čekali slatkiši.

Nego zato što su tamo, mnogo pre nego što ih je ostatak sveta počeo shvatati ozbiljno, imali osećaj da su osobe vredne upoznavanja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.