Koliko džeparca dati detetu od 7, 10, 13 ili 16 godina? Evo okvirnih iznosa za Srbiju

Koliko novca dati detetu za užinu, druženje ili neku sitnicu koju želi da kupi samo? Roditeljima je posebno teško da procene da li daju premalo ili previše, naročito kada stigne ono dobro poznato: "Ali svi u razredu dobijaju više."

Ipak, džeparac nije samo novac za trošenje. To je jedna od prvih prilika da dete na relativno bezbedan način nauči da novac nije neograničen, da mora da bira između dve stvari koje želi i da ponekad mora nekoliko nedelja da štedi.

Zato možda nije najvažnije koliko ćete mu dati, već šta će sa tim novcem naučiti.

Koliki džeparac je realan prema uzrastu?

Ne postoji zvanična tarifa niti univerzalna cifra koju bi svako dete određenog uzrasta trebalo da dobija. Iznos zavisi od mogućnosti porodice, mesta u kojem živite i, što je veoma važno, od toga šta dete treba da plaća iz svog džeparca.

Ipak, kao okvirna orijentacija prema trenutnim cenama u Srbiji mogu da posluže sledeći nedeljni iznosi:

7-8 godina: 300-500 dinara

9-10 godina: 500-800 dinara

11-12 godina: 800-1.200 dinara

13-14 godina: 1.200-2.000 dinara

15-18 godina: 2.500-4.000 dinara

Kod srednjoškolaca može se postepeno preći sa nedeljnog na mesečni džeparac, jer je upravljanje većom sumom tokom dužeg perioda samo po sebi dobra vežba planiranja.

Ali ove cifre imaju smisla samo kada se zna šta obuhvataju.

Užina i autobus nisu isto što i džeparac

Ovo je možda najvažnija stvar koju roditelji treba da dogovore sa detetom.

Ako tinejdžer dobije 3.000 dinara nedeljno, ali od toga mora da plaća prevoz, užinu svakog dana i školske potrebe, njegov stvarni džeparac možda je veoma mali.

Ako drugo dete dobije 1.500 dinara, dok roditelji posebno plaćaju užinu, prevoz, telefon i izlaske, ono zapravo ima mnogo više novca kojim može slobodno da raspolaže.

Zato pre određivanja iznosa napravite jasnu granicu:

Šta plaćaju roditelji, a šta dete od sada plaća samo?

Tek tada cifra ima smisla.

Kada dete treba da dobije prvi džeparac?

Nema potrebe čekati tinejdžerske godine.

Prvi mali džeparac može da se uvede već kada dete počne da razume da stvari imaju cenu, razlikuje novac i shvata da, ako danas potroši sve što ima, sutra neće moći da kupi nešto drugo.

Kod mlađeg deteta praktičniji je nedeljni džeparac, jer je mesec dana predugačak period za planiranje.

Ako dobije 400 dinara u ponedeljak i sve potroši do utorka, dogodila se upravo jedna od lekcija zbog kojih džeparac postoji.

Potrošio je sve prvog dana - šta sada?

Ovo je trenutak u kojem roditelji najlakše ponište celu ideju.

Dete potroši džeparac, a nekoliko dana kasnije traži još 300 dinara. Ako svaki put dobije dodatni novac, vrlo brzo nauči da dogovoreni budžet zapravo ne postoji.

Ako su osnovne potrebe deteta obezbeđene i govorimo o novcu za njegove želje, mnogo korisnije je da sačeka sledeći termin za džeparac.

Ne kao kaznu.

Nego kao posledicu odluke koju je samo donelo.

Pogrešno potrošenih 500 dinara u desetoj godini može biti mnogo jeftinija finansijska lekcija od pogrešno potrošene plate sa 25.

Da li džeparac treba vezati za kućne poslove?

Tu roditelji imaju različite pristupe.Jedan je da dete dobija osnovni džeparac nezavisno od redovnih porodičnih obaveza. Nameštanje kreveta, sklanjanje tanjira ili sređivanje sopstvene sobe tada se ne plaćaju, jer se smatra da svako ko živi u kući ima deo odgovornosti za nju.

Sa druge strane, za dodatne poslove koji nisu deo uobičajenih obaveza može se dogovoriti posebna zarada. Tako dete može da nauči još jednu važnu stvar - da dodatni rad može da donese dodatni novac.

Najvažnije je da pravilo bude jasno unapred, a ne da se novac koristi kao nasumična nagrada ili kazna.

Nemojte mu određivati svaku kupovinu

Ovo je roditeljima verovatno najteži deo.

Ako ste detetu dali novac kojim sme slobodno da raspolaže, morate mu dozvoliti i da ponekad kupi nešto za šta ste potpuno sigurni da je bacanje para.

Naravno, roditeljske granice i dalje postoje kada je reč o nečemu što nije bezbedno ili dozvoljeno. Ali ako je u pitanju samo besmislena sitnica koju dete očajnički želi, možda je bolje pustiti ga.

Sledeći put kada poželi nešto mnogo više, a shvati da je novac već potrošilo, lekcija će biti njegova.

Jedno pravilo važnije je od svih cifara

Džeparac ne mora da bude veliki da bi imao smisla.

Mnogo je važnije da bude redovan, predvidiv i prilagođen porodičnom budžetu. Ako ste se dogovorili da dete svakog ponedeljka dobija određenu sumu, pokušajte da taj dogovor poštujete.

Vremenom možete da uvedete i jednostavno pravilo: deo može da potroši odmah, deo da ostavi za nešto veće što želi, a deo, ako želi, da čuva duže.

Jer cilj nije da dete nauči da ima 500 ili 2.000 dinara u džepu.

Cilj je da jednog dana, kada prvi put dobije sopstvenu platu, ne mora tada prvi put da uči da novac koji je stigao danas mora da potraje i sutra.

(Ona.rs / Still) 

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.