9 stvari koje u starosti ne treba očekivati od dece: Na vreme izgradite život u kom ćete biti samostalni

Roditelji veliki deo života provode stavljajući potrebe svoje dece ispred sopstvenih. Rade, štede, odriču se želja, pomažu kada je teško i često veruju da će jednog dana, kada deca odrastu, imati više vremena za sebe. Međutim, godine prolaze, deca osnivaju svoje porodice, grade karijere i suočavaju se sa obavezama, a roditelji se neretko nađu pred pitanjem kako će izgledati njihov život kada više ne budu u centru porodične svakodnevice.

Ljubav između roditelja i dece ne prestaje kada deca odrastu, ali se njihov odnos menja. Odrasla deca mogu da vole roditelje i da istovremeno nemaju vremena da ih posećuju svakog dana, rešavaju svaki problem ili budu dostupna u svakom trenutku. To ne mora da znači da su se udaljila ili da im nije stalo.

Zato je važno da se o starosti razmišlja na vreme, ne kao o periodu odricanja, već kao o životnom dobu u kom i dalje mogu da postoje sloboda, interesovanja i zadovoljstvo. Portal Stil izdvaja devet stvari na kojima bi trebalo raditi dok smo još u mogućnosti, kako bismo sačuvali samostalnost i izgradili odnose sa decom bez prevelikih očekivanja.

1. Ne oslanjajte se isključivo na decu kada je novac u pitanju

Finansijska samostalnost važna je u svim životnim dobima, a posebno kada prihodi postanu ograničeni. Čak i skromna ušteđevina može da bude značajna kada se pojave neplanirani troškovi, poput popravke kućnog aparata, kupovine naočara ili stomatološke intervencije.

Nije potrebno da čovek bude bogat da bi se osećao sigurnije. Važno je da, u skladu sa svojim mogućnostima, napravi rezervu za nepredviđene situacije i pažljivo planira troškove.

Imati sopstveni novac ne znači da ne treba prihvatiti pomoć porodice. To znači da ne morate za svaku sitnicu da tražite odobrenje ili pomoć, već da zadržite mogućnost da samostalno donosite odluke.

2. Ne čekajte da vas deca pozovu da biste imali ispunjen dan

Kada se završi radni vek, svakodnevica može naglo da se promeni. Posao više ne donosi uobičajeni ritam, a deca imaju svoje obaveze, zbog čega vreme koje je ranije bilo ispunjeno porodičnim aktivnostima može da deluje prazno.

Ako se čitav dan svede na čekanje telefonskog poziva ili posete, svaki propušten poziv može da izazove osećaj odbačenosti. Zato je važno negovati prijateljstva i odnose sa ljudima izvan porodice.

Kafa sa prijateljem, razgovor sa komšijom, šetnja, odlazak u biblioteku ili uključivanje u neku grupu mogu da unesu više sadržaja u svakodnevicu. Deca ostaju važan deo života, ali ne moraju da budu jedini izvor druženja i osećaja pripadnosti.

3. Ne zanemarujte zdravlje dok još možete da brinete o sebi

Briga o zdravlju ne počinje tek kada se pojavi ozbiljan problem. Redovno kretanje, dovoljno sna, raznovrsna ishrana i lekarski pregledi u skladu sa preporukama mogu da pomognu u očuvanju fizičke sposobnosti i samostalnosti.

U starijem dobu samostalnost ne znači samo da imate dovoljno novca ili sopstveni dom. Ona podrazumeva i mogućnost da se obučete, pripremite obrok, odete do prodavnice ili prošetate bez tuđe pomoći, u meri u kojoj vam zdravlje to dozvoljava.

Zato ne treba čekati penziju da biste počeli da razvijate navike koje vam prijaju. Male promene koje se održavaju godinama mogu biti korisnije od naglih odluka koje je teško sprovesti u svakodnevnom životu.

4. Ne dozvolite da vam dugovi oduzmu sigurnost

Krediti i kupovine na rate nisu uvek loša odluka, ali je važno razumeti koliko će finansijskih obaveza ostati kada prihodi budu manji. Pre nego što se odlučite za veći trošak, razmislite da li ćete moći redovno da ga otplaćujete i ako se okolnosti promene.

Kako se približava penzija, korisno je napraviti pregled prihoda, troškova i dugovanja. Tako ćete lakše proceniti gde možete da smanjite izdatke i koliko novca vam je potrebno za osnovne životne potrebe.

Cilj nije da se odreknete svega što vam pričinjava zadovoljstvo, već da izbegnete situaciju u kojoj finansijske obaveze ograničavaju vaše odluke i primoravaju vas da stalno tražite pomoć od dece.

5. Naučite da sami obavljate svakodnevne obaveze

Niko ne mora da zna da popravi svaki uređaj ili reši svaki tehnički problem. Ipak, poznavanje osnovnih svakodnevnih zadataka može da olakša život i poveća osećaj sigurnosti.

To podrazumeva da umete da platite račune, zakažete pregled, pozovete majstora, naručite potrebnu uslugu ili se snađete u elektronskom bankarstvu ako ga koristite. Dobro je i da znate kome možete da se obratite kada nešto ne možete da rešite sami.

Traženje pomoći nije znak slabosti, naročito kada su u pitanju poslovi koji zahtevaju stručnost ili fizički napor. Važno je da sačuvate naviku da ono što možete obavite samostalno, umesto da se automatski oslanjate na decu za svaku sitnicu.

6. Ne ostavljajte važna dokumenta za poslednji trenutak

Ugovori, podaci o osiguranju, bankarska dokumentacija, medicinski nalazi i drugi važni papiri mogu da budu teško dostupni kada se čuvaju na različitim mestima. U stresnoj situaciji, potraga za njima dodatno komplikuje problem.

Zato je korisno da dokumenta organizujete i držite na jednom sigurnom mestu. Možete napraviti i spisak važnih kontakata, kao i obezbediti da osoba od poverenja zna gde se potrebne informacije nalaze.

Ovakva organizacija ne znači da treba stalno razmišljati o lošim scenarijima. Naprotiv, kada su osnovne stvari uređene, lakše je reagovati ako se pojavi potreba, bez nepotrebne žurbe i dodatnog opterećenja porodice.

7. Ne dajte deci sve što imate, ugrožavajući sopstvenu sigurnost

Roditelji često žele da pomognu deci čak i kada to podrazumeva velika odricanja. Neki potroše ušteđevinu, prepišu imovinu ili preuzmu finansijske obaveze kako bi deci omogućili bolji početak ili rešavanje stambenog pitanja.

Pomoć može biti dragocena, ali je važno proceniti koliko možete da date, a da pritom ne ugrozite sopstvenu budućnost. Ako se odreknete celokupne finansijske rezerve ili ostanete bez sigurnog mesta za život, kasnije biste mogli da se nađete u situaciji u kojoj je pomoć potrebna upravo vama.

Pre velikih finansijskih odluka razmotrite svoje potrebe i moguće buduće troškove. Kada je reč o prenosu imovine ili potpisivanju ugovora, korisno je potražiti stručni pravni savet.

Pomaganje deci i briga o sebi ne moraju da budu suprotstavljeni. Moguće je biti podrška porodici, a istovremeno sačuvati dovoljno sredstava i slobode za sopstveni život.

8. Negujte interesovanja koja nemaju veze sa roditeljskom ulogom

Kada deca odrastu i odu svojim putem, roditelji koji su godinama najveći deo vremena posvećivali porodici mogu da osete prazninu. Pitanje "Šta sada?" nije neobično kada se promeni životni ritam, naročito nakon odlaska u penziju.

Zato je dobro da i ranije razvijate interesovanja koja vas ispunjavaju. To mogu biti baštovanstvo, kuvanje, čitanje, ručni rad, fotografija, učenje jezika, ples ili izleti. Nije presudno da li je u pitanju veliki hobi ili jednostavna aktivnost kojoj se radujete.

Kada imate nešto što vas zanima i što možete da radite svojim tempom, lakše je da ispunite dan i da se osećate povezano sa sobom. Vaš život ne prestaje da bude sadržajan kada deca više ne zavise od vas.

9. Naučite da budete sami, ali nemojte se izolovati

Postoji razlika između toga da umete da provedete vreme sami i toga da se osećate usamljeno. Samostalnost podrazumeva da možete da odete u šetnju, na kafu, u bioskop ili na izložbu čak i kada niko od vaših bližnjih nije slobodan.

Takva sloboda može da donese osećaj zadovoljstva i da smanji pritisak da neko drugi stalno mora da bude dostupan. Ne morate da odustanete od svojih planova samo zato što prijatelji ili članovi porodice tog dana imaju druge obaveze.

Ipak, samostalnost ne znači da vam drugi ljudi nisu potrebni. Prijateljstva, porodični odnosi, komšije i kontakti sa zajednicom važni su za osećaj povezanosti u svim životnim dobima.

Cilj je da imate ljude koje volite i na koje možete da se oslonite, ali i dovoljno sopstvenih aktivnosti da vam dan ne zavisi isključivo od njihovog rasporeda.

Najbolji odnos sa decom ne počiva na obavezi, već na ljubavi

Priprema za starost ne znači da roditelji treba da prestanu da očekuju ljubav, pažnju ili podršku od svoje dece. Bliskost između generacija važna je, a sasvim je prirodno želeti da se porodica viđa i provodi vreme zajedno.

Ipak, ljubav i stalna dostupnost nisu isto. Odrasla deca mogu da budu posvećena roditeljima, a da ne mogu svakog dana da dođu, odmah odgovore na poziv ili reše svaki problem. Kada roditelj ima i sopstvene odnose, interesovanja i osećaj sigurnosti, lakše je da prihvati takve okolnosti bez doživljaja da je zaboravljen.

Najvažnije je zato na vreme graditi život koji se ne svodi samo na roditeljsku ulogu. Sačuvajte svoje zdravlje, planirajte finansije, negujte prijateljstva i pronađite aktivnosti koje vas raduju.

Tako ćete deci ostaviti prostor da vam se približavaju iz ljubavi, a sebi mogućnost da i u poznijim godinama živite ispunjeno, dostojanstveno i u skladu sa svojim potrebama.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.