Ne morate da izdvajate posebno vreme: Ovako kroz svakodnevne aktivnosti podstičete dete da komunicira

Dok spremate dete za izlazak, hranite ga ili ga kupate, možda ne razmišljate o tome koliko tih običnih trenutaka može da bude važno za razvoj komunikacije. Svakodnevne obaveze često obavljamo automatski, trudeći se da sve završimo što brže. Ipak, upravo u tim poznatim situacijama dete može da nauči kako da izrazi svoje potrebe, privuče pažnju i uključi se u razgovor.

Za podsticanje komunikacije nisu uvek potrebne posebne igre i vežbe. Dovoljno je da usporite, obratite pažnju na detetove reakcije i ostavite mu prostor da učestvuje. To ne mora da bude izgovorena reč. Pogled, pokazivanje prstom, gest, osmeh ili oglašavanje takođe mogu da budu pokušaji komunikacije.

Logoped Smilja Majević u tekstu za Stetoskop, koji prenosi N1, objašnjava kako roditelji mogu da iskoriste svakodnevne rutine da bi podstakli dete da komunicira na prirodan i prijatan način. Suština je da detetu omogućite da se uključi u aktivnosti koje poznaje, bez pritiska i očekivanja da odmah odgovori rečima.

Zašto su svakodnevne rutine važne za razvoj komunikacije?

Hranjenje, kupanje, oblačenje, izlazak iz kuće i uspavljivanje aktivnosti su koje se uglavnom ponavljaju istim redosledom. Zbog toga dete vremenom uči šta sledi i šta se od njega očekuje. Kada mu je situacija poznata, lakše može da predvidi sledeći korak i uključi se u ono što radite.

Upravo ta predvidljivost stvara priliku za komunikaciju. Dok obuvate cipele, možete da sačekate da vam dete doda jednu od njih. Tokom ručka možete da mu ostavite dovoljno vremena da pokaže da želi još hrane. Na taj način svakodnevna aktivnost postaje zajedničko iskustvo, a ne samo zadatak koji roditelj treba da završi.

Važno je razumeti i da komunikacija ne podrazumeva isključivo govor. Dete može da komunicira pogledom, gestovima, mimikom, plačem, smehom, oglašavanjem ili rečima. Način na koji se izražava zavisi i od njegovih trenutnih komunikativnih sposobnosti.

Obuvanje i oblačenje kao prilika za prve reči

Kada se spremate za izlazak, nemojte uvek sve da uradite umesto deteta. Ako je u stanju da učestvuje, zastanite i sačekajte da vam doda cipele koje treba da mu obujete. Ako još ne govori, jednostavno imenujte ono što se događa: "Cipele". Tako dete povezuje reč sa predmetom i radnjom koju poznaje.

Sličnu priliku možete da iskoristite i tokom oblačenja. Logoped navodi primer situacije u kojoj roditelj slučajno stavi detetu šal na glavu umesto kape. Dete može da pokaže ili kaže da nešto nije u redu, a roditelj može da odgovori: "Pogrešila sam. Kapa ide na glavu."

Ovakve situacije ne treba namerno da pretvarate u testove niti da zbunjujete dete samo da biste izazvali reakciju. Poenta je da prepoznate prirodne trenutke u kojima dete može da vam nešto pokaže, a vi da odgovorite rečima koje opisuju situaciju.

Tokom ručka ne žurite da uradite sve umesto deteta

Vreme obroka pruža mnogo prilika za komunikaciju, naročito kada dete želi još hrane ili da mu dodate nešto što mu je potrebno. Umesto da odmah dopunite tanjir, sačekajte trenutak i posmatrajte kako dete reaguje.

Ako dete izgovori "još", možete da proširite njegov iskaz i kažete: "Još supe", a zatim mu dospete jelo. Tako prihvatate ono što je dete reklo i istovremeno mu nudite primer kako njegova poruka može da zvuči u malo dužem obliku.

Ako dete još ne koristi reči, nemojte insistirati da ih izgovori pre nego što dobije hranu. Pokazivanje, pogled ili drugi pokušaj da vam stavi do znanja šta želi takođe su važni. Vi možete da imenujete ono što traži i odgovorite na njegovu potrebu.

Kako da podstaknete dete, a da mu ne stvorite pritisak?

Jedna od najvažnijih smernica jeste da komunikacija ostane prijatna. Ako dete oseća da se od njega stalno očekuje da nešto kaže ili ponovi, zajednička aktivnost može da postane opterećujuća i frustrirajuća. Zato nije cilj da svaki trenutak pretvorite u vežbu.

Da bi dete imalo priliku da učestvuje, potrebno je da imate dovoljno vremena i da usporite. Razmislite unapred u kom delu aktivnosti može prirodno da se uključi, ali pratite i njegovo raspoloženje. Najbolje je da polazite od situacija koje su mu poznate i u kojima se oseća sigurno.

Ohrabrite svaki pokušaj komunikacije i nemojte očekivati odgovor rečima ako dete još ne komunicira govorom. Takođe, prema savetu logopeda, nemojte se usredsređivati na ispravljanje izgovora, već pohvalite ono što je dete pokušalo da kaže. Na taj način pokazujete mu da je njegova poruka važna i da komunikacija služi tome da se razumete.

Svakodnevne rutine ne zahtevaju dodatne sate vežbanja. One već postoje u porodičnom danu, a uz malo više strpljenja mogu da postanu prilika da dete uči, učestvuje i postepeno razvija svoje komunikativne sposobnosti.

(Ona.rs / N1)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.