Nekad se znalo ko je ko u kući: Gde grešite? Ako ste odrastali 70-ih ili 80-ih, u jednome ćete se prepoznati

Današnji roditelji razgovaraju o emocijama, granicama i vremenu pred ekranom, dok su njihove majke i očevi odrastali uz sasvim drugačija pravila. Ono što se nekada smatralo dobrim vaspitanjem danas bi mnogima delovalo prestrogo ili previše opušteno.

Većina roditelja želi isto, da im dete bude zdravo, sigurno i sposobno da jednog dana samostalno živi. Način na koji pokušavaju da to postignu menjao se zajedno sa društvom, porodičnim ulogama i predstavom o tome šta je detetu potrebno.

Ove generacijske razlike ne treba shvatiti kao preciznu sliku svake porodice. Društvene okolnosti nisu bile jednake u svim zemljama, ali se može videti kako se težište pomeralo od poslušnosti ka samostalnosti, a zatim ka emocionalnoj povezanosti.

Pedesete: Dobro dete bilo je poslušno dete

Tokom pedesetih godina porodične uloge bile su jasno podeljene. Otac se uglavnom smatrao glavnim hraniteljem, dok je majka preuzimala najveći deo brige o domu i deci.

Od deteta se očekivalo da sluša odrasle, poštuje autoritet i zna svoje obaveze. Roditelj se smatrao uspešnim ako je porodici obezbedio stabilnost, a decu naučio redu, radu i odgovornosti.

O osećanjima se govorilo mnogo manje nego danas. Ljubav se često pokazivala brigom, hranom i odricanjem, a ne otvorenim razgovorima ili čestim pohvalama.

Šezdesete: Dete dobija pravo na sopstveni glas

Šezdesete su donele preispitivanje brojnih društvenih pravila, pa su se promene osetile i unutar porodice.

Roditelji su postajali opušteniji i počeli više da obraćaju pažnju na potrebe, interesovanja i sposobnosti pojedinačnog deteta. Autoritet nije nestao, ali više nije bio jedina osnova odnosa.

Ideja da dete treba saslušati polako je ulazila u porodični život. Dobar roditelj više nije bio samo onaj koji naređuje i obezbeđuje, već i onaj koji podržava dete da pronađe sopstveni put.

Sedamdesete: Sloboda uz sigurnu porodičnu bazu

Sedamdesetih je sve više žena radilo van kuće, a porodične uloge počele su da se menjaju. Deca su dobijala više prostora da sama istražuju okolinu, rešavaju sukobe i donose odluke.

Roditelji su uglavnom bili prisutni, ali nisu kontrolisali svaki korak. Dete je moglo satima da se igra napolju, ode kod prijatelja ili samo organizuje slobodno vreme, dok je znalo da kod kuće ima oslonac.

Mnogi koji su tada odrastali pamte upravo taj spoj slobode i sigurnosti. Granice su postojale, ali se samostalnost učila kroz svakodnevno iskustvo.

Osamdesete: Deca koja su mnogo toga morala sama

Tokom osamdesetih nadzor je postao još slabiji. Od dece se očekivalo da sama rešavaju probleme, vode računa o obavezama i pronađu način da ispune slobodno vreme.

Takvo odrastanje pomoglo je mnogima da razviju otpornost, snalažljivost i samostalnost. Međutim, deo dece mogao je da oseća da su roditelji emocionalno udaljeni ili da su im prerano prepustili previše odgovornosti.

Ova generacija često govori o slobodi koju današnja deca nemaju, ali istovremeno pokušava da svojoj deci pruži više razgovora, podrške i razumevanja nego što je sama dobijala.

Šta danas znači biti dobar roditelj?

Savremeno roditeljstvo pokušava da spoji ono najbolje iz prethodnih generacija: sigurnost pedesetih, veću pažnju prema detetu iz šezdesetih, samostalnost sedamdesetih i otpornost dece odrasle osamdesetih.

Detetu su potrebni ljubav i razumevanje, ali i jasna pravila. Potrebna mu je sloboda da pogreši, uz sigurnost da će roditelj biti tu kada zatraži pomoć.

Dobar roditelj nije onaj koji nikada ne pogreši. To je osoba koja ume da preispita svoj postupak, izvini se detetu, prilagodi pravila njegovom uzrastu i ostane dosledna kada su granice zaista važne.

(Ona.rs / B92)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.