Ovako su deca odrastala sedamdesetih, a danas znamo koliko je bilo opasno: 7 stvari koje su bile normalne

Generacije koje su odrastale sedamdesetih često se sećaju detinjstva sa mnogo slobode, manje nadzora i gotovo nikakve zaštitne opreme. Iako su mnoge navike tada delovale potpuno bezazleno, savremena istraživanja pokazuju da su pojedine mogle ozbiljno da ugroze zdravlje i razvoj dečjeg mozga.

Roditelji uglavnom nisu svesno izlagali decu opasnosti. Mnoge informacije kojima danas raspolažemo tada nisu bile poznate, a bezbednosni standardi bili su znatno drugačiji.

1. Olovo iz automobilskih izduvnih gasova

Olovni benzin bio je u širokoj upotrebi, pa su deca, naročito ona koja su živela u gradovima i blizu prometnih saobraćajnica, bila izložena ovom toksičnom metalu.

Danas se zna da olovo može da ošteti nervni sistem i utiče na pažnju, učenje, ponašanje i kognitivne sposobnosti. Posebno zabrinjava to što bezbedan nivo izloženosti olovu kod dece nije utvrđen.

2. Aspirin za temperaturu i virusne infekcije

Aspirin se nekada često davao deci radi snižavanja temperature i ublažavanja bolova. Kasnije je utvrđena njegova povezanost sa Rejovim sindromom, retkim, ali veoma opasnim stanjem koje može izazvati oticanje mozga i oštećenje jetre.

Deci i adolescentima sa virusnom infekcijom aspirin danas ne treba davati bez izričite preporuke lekara.

3. Vožnja bez dečjih sedišta i pojaseva

Bebe su se često vozile u naručju odrasle osobe, dok su starija deca sedela ili ležala na zadnjem sedištu bez vezivanja.

Pri naglom kočenju ili sudaru odrasla osoba ne može rukama da zadrži dete. Pravilno odabrano i postavljeno auto-sedište danas je jedan od najvažnijih načina zaštite dece u saobraćaju.

4. Stalna izloženost duvanskom dimu

Pušenje u kući, automobilu i neposrednoj blizini dece bilo je društveno prihvatljivo. O posledicama pasivnog pušenja govorilo se mnogo manje nego danas.

Duvanski dim sadrži hiljade hemijskih supstanci, a izloženost dece povezuje se sa respiratornim problemima, češćim infekcijama, napadima astme i drugim zdravstvenim rizicima.

5. Olovne boje u domovima

Boje koje su sadržale olovo bile su česte u starijim kućama i stanovima. Kada bi se premaz ljuštio, nastajala je prašina koju su deca mogla da udahnu ili progutaju stavljajući ruke i predmete u usta.

Rizik može da postoji i danas prilikom renoviranja starih objekata, naročito ako se stari slojevi boje bruse ili uklanjaju bez odgovarajuće zaštite.

6. Igrališta iznad betona i asfalta

Visoki metalni tobogani, penjalice i ljuljaške često su postavljani direktno iznad tvrdih površina. Pad sa takve sprave mogao je da izazove potres mozga, prelom ili ozbiljnu povredu glave.

Savremena igrališta zato imaju podloge koje ublažavaju udarce, mada ni one ne mogu da spreče svaku povredu.

7. Vožnja bicikla bez kacige

Kacige za decu gotovo da se nisu koristile, a vožnja bicikla bez zaštite smatrala se sasvim uobičajenom.

Kaciga ne sprečava nezgodu, ali pravilno postavljen model odgovarajuće veličine može znatno da smanji rizik od teške povrede glave.

Pogled na detinjstvo iz sedamdesetih ne treba da služi osuđivanju tadašnjih roditelja. On pokazuje koliko su se znanje i standardi bezbednosti promenili i zašto neke navike iz prošlosti ipak ne bi trebalo vraćati.

(Ona.rs / Blic)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.