"Gde kruna bude pala, tu neka nikne svetinja": Legenda o manastiru Sretenje

U „Srpskoj Svetoj gori“, kako se naziva Ovčarsko-kablarska klisura, nalazi se devet manastira, dva paraklisa i jedna crkva koje i domaći i strani turisti rado posećuju prilikom obilaska Srbije.

Pored Blagoveštenja, manastira u kom se zamonašio najvoljeniji srpski patrijarh Pavle, posebnu pažnju privlači manastir Sretenje, kako zbog jedinstvenog izgleda, tako i zbog zanimljive priče o nastanku.

Po predanju, sa vrha Ovčara bačena je kruna, a na mestu na kom je kruna pala trebalo je sagraditi bogomolju. Kruna je, opet po predanju, najpre pala na jedan klis, a onda se otkotrljala na drugi i zaustavila u manastirskoj dolini koja je poznata kao „Koronski do“.

I baš na tom mestu, na kom se kruna zaustavila, verni narod podigao je svetinju, ispostaviće se na najvećoj nadmorskoj visini od svih manastira u „Srpskoj Svetoj gori“.

Iako se ne zna tačno kada je manastir Sretenje podignut, ova bogomolja pominje se u turskim spisima početkom 16. veka, što nagoveštava da je verovatno nastala i ranije.

Tokom burne istorije nekoliko puta manastir je rušen i obnavljan.

Najpre su ga 1623. godine zapalili Tatari koji su službovali u turskoj vojsci, a obnovio ga je patrijarh Gavrilo Rašković.

Potom je manastir porušen i napušten u vreme Velike seobe Srba 1690. godine.

Novo obnavljanje usledilo je početkom 19. veka, za koje je bio zaslužan najpre monah, a potom i vladika Nikifor Maksimović. Vernici su prikupljali novac kako bi vladika Nikifor išao u Jerusalim, ali je on procenio da će bolje i pravednije novac upotrebiti za obnovu svetinje u Srbiji. Izbor je pao na Sretenje.

Ovaj manastir, koji se danas smatra duhovnom riznicom Ovčarsko-kablarske klisure, nije bio pošteđen ni u Drugom svetskom ratu – bombardovan je, a onda iznova obnovljen u drugoj polovini prošlog veka. Tada je i postao ženski manastir.

U manastirskoj riznici čuvaju se tri rukopisne knjige iz 16. veka, Jevanđelje u srebrnom okovu iz 18. veka koje je dobijeno na poklon iz Rusije, kao i metalni putir iz 18. veka i bakrorezna ploča sa portretom vladike Nikifora.

Foto: Ivan Strahinić

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.