Italijansko ostrvo poznato po proizvodima od stakla uvodi novine

0

Vekovima fenomanalne proizvode od stakla na italijanskom ostrvu Murano izrađivali su muškarci. Tradicija je da se ovo umeće prenosilo sa očeve na sinove. Počev od devete godine sinovi bi bili polako uvođeni u tajne ovog zanata.

Ali savremeno doba nudi neke nove trendove, pa ne čudi što je sve više žena koje se danas time bave.

Krajem 13. veka je tadašnja Republika Venecija premestila na ostrvo Murano peći i staklarske radionice. Neki kažu zbog straha od požara, a neki da bi sačuvala tradicionalni zanat. Vremenom je to postao isključivo muški zanat, što zbog činjenice da su se proizvodi od murano stakla izrađivali ručno, što zbog visokih temperatura u pećima, pa se smatralo da su to previše naporni uslovi za žene.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Alexis Silk (@alexissilkart)

Ipak, nedavno je otvorena i prva radionica koja je isključivo u vlasništvu žena. Može se reći po svemu drugačiji od drugih „El Cocal Glass studio“, koji su u januraru prošle godine otvorile Kjara Li Tajarol i Marijana Oliboni, a kasnije im se priključila i Natali Nikolova. Zapravo je revolucionaran za čitavo ostrvo i taj zanat uopšte.

- Iako su žene učestvovale u izradi predmeta od stakla na ostrvu Murano, i to uglavnom u procesu topljenja stakla, zarad ukrašavanja izrađenih predmeta, žene zapravo nisu bile viđene u samim radionicama na ostrvu – rekla je za BBC istoričarka Rosa Barovier Mentasti, specijalizovana za istoriju venecijanskog stakla, i dodala da se smatralo da je duvanje stakla fizički bilo vrlo naporno za žene.

S obzirom na to da je temperatura u pećima bila čak 1.600 stepeni Celzijusa, to je bio dodatni razlog zbog koga ženama nije bilo omogućeno da budu prisutne u radionicama. A tek da otvore svoju  radionicu, u prošlosti je bilo nezamislivo.

- Što se tiče istorije, jedina žena koja je ikada dobila dozvolu da vodi sopstvenu radionicu bila je Marieta Barovier i to u 15. veku. Potekla je iz porodice staklara i na kraju je kreirala sopstveni dizajn stakla, poznat kao „Perla a rosetta“, koji se proizvodi i danas. Ali, uglavnom, cela staklarska industrija ovde bila je veoma muški prostor – rekla je Mentasti.

Upravo je Kjara Li Tajarol odlučila da istoriju ovog ostrva malo promeni i to nakon decenijskog rada sa staklom u Americi.

- Kada sam se preselila na Murano, tražeći da radim u proizvodnji stakla, osećala sam se usamljeno u profesionalnom smislu. Imala sam mnogo iskustva, ali to nije bilo važno. Umorila sam se od toga da me lokalni sektor samo toleriše, ako ne i otvoreno odbija – rekla je vlasnica prve ženske radionice.

Zato je odlučila da od „El Cocal“ napravi svojevrsnu edukativnu radionicu, u kojoj žene mogu da uče i rade sa staklom.

- Želela sam da pokažem ljudima da, kada je u pitanju staklo, fizička snaga može biti manje bitna od odlučnosti i mašte – objasnila je.

Sa njom se saglasila i Oliboni, rekavši da je upravo ona, koja je nakon godinu dana stekla dovoljno znanja da radi sa staklom, dokaz da u ovom zanatu ima za sve mesta.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Alexis Silk (@alexissilkart)

- Murano je mesto natopljeno tradicijom – rekla je Aleksis Silk, koja od 2012. godine ovde radi i dodala:

- Upravo to ga čini tako jedinstvenim, a staklo tako posebnim. Ali to je i njegova najveća mana. Teško je gledati u budućnost i pozdravljati promene, kada si tako usidren u prošlosti. Kroz moje prisustvo ovde, nadam se da ću negovati napredak ove umetnosti i pokazati da je žena sposobna da obrađuje staklo kao i svaki muškarac.

Ona radi u fabrici „Ars Murano“, jednoj od međunarodno najpoznatijih radionica na ovom ostrvu i priznaje da joj je između seksističkih i epizoda odbijanja, trebalo vremena da pronađe tim kome može da veruje.

- Generalno, postoji nevoljnost da se žene puste unutra. Tek nakon otvaranja fabrike osećam se kao da ovde pripadam. Ovde me poštuju i primetno je potpuno odsustvo ega.

Sa njenim mišljenjem saglasna je i Menatsti, koja navodi da su žene uspele da izmene uvrežena pravila o tome ko sme, a ko ne sme da uđe u radionicu.

Sestre Elena i Margerita Mikeluci iz Venecije, koje su pokrenule 2019. godine sopstveni brend, još jedan su primer za to. Kako navode, imale su prilike da uče od najboljih, budući da im je otac bio Masimo Mikeluci, jedan od najpoznatijih dizajnera u ovom sektoru.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Alexis Silk (@alexissilkart)

- Razgovaramo o svakom komadu koji napravimo sa maestrima i razmatramo njihove predloge. Zauzvrat, oni nastoje da shvate šta mi tražimo. Podsticali smo dijalog i to je pomoglo i nama i njima. Tako gurate Murano napred – rekla je Elena.

Laura Satin, koja radi sa duvačima stakla u Muranu, ali i u švajcarskom gradu Bazelu, deli slično mišljenje.

- Žene su veoma dobre za timski rad. Slušaju, često bolje od muškaraca. U Muranu je to prednost. To je nešto što maestri cene i na šta dobro reaguju. Kada postoji harmonična ravnoteža, veliki posao je na pomolu.

Na kraju krajeva, žene i nova lica, uopšte, mogu imati ključnu ulogu za opstanak ovog zanata. Naime, većina staklara na Muranu je već u 70-im godinama. U mnogim porodicama sinovi više ne preuzimaju na sebe zanat, već odlaze sa ostrva u potrazi za karijerom. Uskoro će biti potrebni novi talentovani ljudi, koji će pomoći da ovaj zanat opstane.

- Od otvaranja imali smo dosta upita devojaka i žena da uče zanat u „El Cocal“, a mnoge od njih su iz Murana. Vreme je da ostavimo skepticizam iza sebe i zatražimo prostor za sebe – zaključila je Tajarol.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.