• 1
 ≫ 

Fotografije Deliblatske peščare kakve niste mogli ni da zamislite: Drugo lice evropske Sahare

 ≫ 

U pustinji nadomak Pančeva raste više od 900 biljnih vrsta, među kojima i 20 sorti orhideja

  • 1
Deliblatska peščara Foto: Ivan Strahinić

U južnom Banatu, između Dunava i jugozapadnih padina Karpata, prostire se Deliblatska peščara, poznata i kao Banatska peščara, koja je proglašena Specijalnim rezervatom prirode u Srbiji.

Nalazi se na tridesetak kilometara od Pančeva, u blizini Bele Crkve. Od 2002. godine ovaj lokalitet je na preliminarnoj UNESKO-voj listi kao područje izuzetnih prirodnih vrednosti.

Deliblatska peščara smatra se jednom od poslednjih pustinja na teritoriji čitave Evrope.

Iako nam je često veoma teško čak i da zamislimo da se tako blizu prestonice nalazi prava pravcijata pustinja, Banatska peščara to po svojim geomorfološkim karakteristikama svakako jeste.

Ali, ova pustinja se po mnogo čemu razlikuje od ostalih. U njoj opstaje više od 900 vrsta biljaka, među kojima i 20 vrsta orhideja. U oblastima peščare koja se nalaze blizu Dunava, karakterističnim po močvarnoj vegetaciji, mogu se videti beli i žuti lokvanji.

I životinjski svet je veoma bogat. Jeleni, divlje svinje, srne, divlje patke i guske samo su neke od životinja u lovištu koje se naslanja na Dunav.

Kao poslednja oaza peščarske, stepske, šumske i močvarne vegetacije koja je nekada davno dominirala Panonskom nizijom, Deliblatska peščara danas je jedan od najvažnijih centara biodiverziteta ne samo u Srbiji, već i čitavoj Evropi.

Video: Protest zbog migranata u Čardaku: Komesarijat odustao od smeštaja u Deliblatskoj peščari

Foto: Ivan Strahinić

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Astrološke prognoze za oktobar 2024. Aleksandre Bjeljac

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Najnovije iz rubrike Putovanja

Komentari

  • Nena

    14. april 2022. | 22:10

    Posle ovolikog prskanja,pitanje je sta ce ostati tj.opstati od tih 900 vrsta biljaka. Usput,gde su nam vraoci nestali? Kod mene u kraju ih nema zadnjih 2-3god.

    Podelite komentar