Jedna od najmanjih prestonica na svetu može se obići za desetak minuta hoda
Izgrađen na zemlji otrgnutoj od mora, glavni grad Sejšela nikako ne može da postane veći. Ali sa živopisnom kulturom i fascinantnom istorijom, to zapravo i ne mora.
Arhipelag sačinjen od 115 ostrva, Sejšeli predstavljaju uzvišeni spoj mora i kopna. Čini se da na Sejšelskim ostrvima ima svega, od visoke vulkanske kupe na najvećem ostrvu Mahe do kilometarske okeanske obale. I uz sve to Viktorija, jedna od najmanjih prestonica na celom svetu.
Ako se turistima pričini da je malo prostora duž uzane obale ostrva Mahe za međunarodni aerodrom, šta će onda pomisliti za prostor na kome se nalazi glavni grad Sejšela? Iako se nalazi na najvećem ostrvu u arhipelagu, Viktorija zauzima površinu od svega 20-ak kvadratnih kilometara. Dovoljno je tek oko deset minuta pešačenja da se obiđe svaki pedalj uske mreže centralnih ulica.
- Polovina grada Viktorije predstavlja zemlju otrgnutu od mora. Tamo gde je danas taksi-stanica, ranije je bilo more – objasnio je za BBC Džord Kamil, jedan od najpoznatijih umetnika Sejšela, koji je veći deo svog života proveo u rodnoj Viktoriji.
Za tako mali grad, Viktorija ima iznenađujuće duboke korene u ovoj zemlji. Grad su osnovali Francuzi 1778. godine, u doba dok je trajao američki rat za nezavisnost, a australijska kaznena kolonija još uvek bila ideja. U to vreme je veliki deo afričkog područja i dalje bio mahom netaknut od strane evropskih naroda. Novo naselje, koje je po svemu sudeći zapravo bilo izuzetno skromno, sa kućama izgrađenim od drveta i granita, nazvano je prilično paradoksalno Kraljeva ustanova.
Osnivači grada prilično su malo učinili za njegov napredak. Potpuno isto kao i Britanci, koji su grad osvojili 1811. godine. Luka koja je bila zgodna stanica za putovanje ka drugim delovima sejšelskog arhipelaga preimenovana je 1841. godine. U znak sećanja na kraljičinu udaju za princa Alberta, Britanci grad nazivaju Viktorija.
Tokom 19. veka Viktoriju prati ne baš tako lepa istorija. Mnogi stanovnici su stradali 12. oktobra 1862. godine, kada se lavina od blata i granita obrušila na grad, nakon obilnih kiša. Preteča brojnih hotela, po kojima su Sejšeli danas poznati, bio je švajcarski hotel „Ekuateur“, otvoren u Viktoriji 1890. godine.
Nacionalni istorijski muzej važi za jednu od najstarijih zgrada u Viktoriji. U njemu se posetioci mogu upoznati sa kolonijalnom istorijom grada, ali i sa periodom oslobođenja robova i kasnijom istorijom. Nekadašnja zgrada Vrhovnog suda Sejšela, izgrađena 1885. godine, danas je pretvorena u muzej. Nadomak njega nalazi se jedna od znamenitosti Viktorije, sat poznat kao „Mali Ben“, svojevrsna replika čuvenog londonskog „Big Bena“. Sat je donet u Viktoriju još 1903. godine.
Unutar tesnih, zbijenih ulica i uličica, pravi centar Viktorije predstavlja spoj mnoštva automobila, ljudi, sirena i različitih proizvoda, koje nude brojne prodavnice. Usred zgrada se uzdiže i hinduistički hram, dok sve vrvi od života na natrkivenoj gradskoj pijaci.
- Ljudi misle da su Sejšeli samo plaže. Naravno, i plaže su važne, ali sve što su Sejšeli je zapravo ovde. Nema mnogo puteva ovde na Maheu, ali skoro svi prolaze kroz Viktoriju. Ako želite da vidite odakle dolaze obični stanovnici Sejšela, Viktorija je mesto koje je potrebno da posetite. To je suštinski deo priče o Sejšelima – rekla je Koni Patel, lokalni trgovac.
Na brdu iznad grada nalazi se jedna od možda najčuvenijih atrakcija. Danas pretvorena u restoran, stara kuća je poznata po tome što je u njoj pre oko 150 godina nakon povratka iz Afrike boravio Henri Morton Stenli, istraživač, koji je uspeo da pronađe doktora Dejvida Livingstona.
Video: Snežana Borjan uživa na Kubi: Beli bikini na vitkoj figuri stoji kao saliven
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Natalija Avemaria, vlasnica, osnivačica i dizajnerka brenda Dress me in denim
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nena
Citam tekst i jedina misao mi je da tako malo postojimo kao civilizacija i jos manje bitisemo na planeti kao individue a znamo samo da ratujemo i kolonizujemo...umesto da uzivamo u zivotu i napredujemo
Podelite komentar