• 0
 ≫ 

Kako je "slovenački Akropolj" postao mera za sve gradove?

 ≫ 

Nakon razornog zemljotresa, koji je slovenačku prestonicu pogodio 1895. godine, za ono vreme inovativni arhitekta osmislio je jedan posve drugačiji grad

  • 0
Ljubljana, Slovenija

Foto: Pixabay/valentinalj

Kada je 30-ih godina prošloga veka Jože Plečnik stvorio jedinstvenu arhitekturu, potpuno drugačiju u odnosu na stil koji je u to vreme preovladavao, učinio je da ljudi počnu na drugačiji način da vide gradove.

Nakon razornog zemljotresa, koji je slovenačku prestonicu pogodio 1895. godine, za ono vreme inovativni arhitekta osmislio je jedan posve drugačiji grad. I ne samo da je na taj način značajno unapredio Ljubljanu, već je i postavio standard uređenja i za druge gradove širom Evrope.

Slovenački arhitekta Jože Plečnik je sarađivao da poznatim arhitektama toga doba u Beču i Pragu, pre nego što je bio angažovan za obnovu prestonice Slovenije. Razlog iz koga je Ljubljanu nazvao „slovenačkim Akropoljom“ jeste taj što je inspiraciju pronašao u drevnoj Atini.

Ljubljana, Slovenija

Foto: Pixabay/greenvalleypictures

Kako je objasnio Peter Krečičv, istoričar umetnosti, čuveni dvorac u Ljubljani zapravo je pandan Akropolju u prestonici Grčke. Nekropola je bila groblje „Žale“, dok je Kongresni trg ekvivalent drevnoj agori, mestu na kome su se okupljali Atinjani. Atinska stoa je oličena u ljubljanskoj pijaci.

U to vreme bili su popularni funkcionalizam i modernizam u arhitekturi. Ali je Plečnik ipak želeo nešto drugačije.

- Oba stila su zadovoljavala osnovne funkcije ili potrebe, ali nisu imala i duhovnu komponentu, koju je Plečnik tražio – objasnila je za BBC Ana Porok, direktorka Muzeja Plečnikove kuće.

Baš iz tog razloga se može reći da je Plečnik uspeo da stvori jedinstvenu arhitekturu, kombinujući baroknu i renesansnu umetnost.

Ljubljana, Slovenija

Foto: Pixabay/valentinalj

- Plečnik je preuredio klasične elemente, poput stubova, lukova i venaca. Oni su praktično bili zabranjeni u modernoj arhitekturi toga doba. Ali upravo njih Plečnik koristi kao osnovu svog izražavanja – objasnio je Krečičv.

Za to vreme vrlo napredna odluka bilo je i zatvaranje centra grada za saobraćaj. Zapravo je na prvo mesto stavio pešake i javne prostore, stvorivši tako šetalište u centru, ali i brojne mostove, trgove i parkove.

Ljubljana, Slovenija

Foto: Pixabay/designrotterdam

- Jedinstvenost grada je u humanističkom pristupu njegovom dizajnu: otvoreni prostori, ulice, parkovi i cvetne leje, stvoreni su za sve ljude i naravno Plečnikova vanvremenska arhitektura, koja se ne može sresti nigde drugo – objasnila je Ana Porok.

Upravo je Plečnikova arhitektura uspela da transformiše grad i predstavi ga kao pravi primer odlično ukombinovanih stilova, klasičnog i modernog, a sve sa ciljem služenja ljudima koji u tom gradu žive. Jula prošle godine je UNESCO sve to priznao i uvrstio ovaj grad na Listu svetske kulturne baštine.

- Ono što se ističe nije jedinstvena arhitektura Ljubljane, već veza arhitekture i života samog grada – zaključio je Krečičv i dodao da bi upravo tu trebalo tražiti inspiraciju za uređenje savremenih gradova.

Video: Akropolj pod snegom: Lepota zime izazvala je haos na ulicama glavnog grda Grčke

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Putovanja