Ne tugujte na zadušnice: Evo zašto su duše živih i mrtvih tada najbliže

Zadušnice nisu dan tuge, već dan ljubavi. Dan kad se sećamo, opraštamo, i tiho razgovaramo s onima koji su otišli. Vernici veruju da se baš tada svetovi dodiruju  i da su duše živih i mrtvih bliže nego ikada.

Sećanje koje greje

Na zadušnice ne tugujemo, jer smrt nije kraj - već prolaz. Sveća koju palimo simbol je svetlosti koja nikad ne gasi vezu sa onima koji su nas voleli. Kada stojimo nad grobom, dok dim sveće ide ka nebu, to je trenutak kada se reči ne izgovaraju naglas, ali ih Onaj gore čuje.

Zadušnice su prilika da umesto tuge osećamo zahvalnost. Da se setimo svega što su nas naučili, nasmejali, sačuvali. Da oprostimo sebi i drugima, jer mir s prošlošću uvek donosi mir u sadašnjosti.

Delo ljubavi koje ne prestaje

Po tradiciji, sveštenik preliva žito vinom - kao simbol večnog života. To nije običaj iz sujeverja, već poruka da život ne nestaje, već se menja. Molitva na zadušnice nije vapaj, već znak vere. Kada se setimo svojih pokojnika, ne da bismo plakala, već da bismo zahvalili - tada se i sami duhovno lečimo.

U narodu se kaže da "na zadušnice duše dolaze po molitve svojih bližnjih". Zato, kad zapalite sveću i izgovorite njihovo ime, veruje se da ih u tom trenutku dotičete - ne rukom, već srcem.

Duhovni mir, ne bol

Zadušnice su poziv na tišinu, na pomirenje i na mir sa sobom.

Zato ih ne treba doživljavati kao dan tuge, već kao dan ljubavi - jer samo zahvalno srce može čuti šapat duša koje vole i kad više ne govore.

Sutra, kad zapalite sveću, setite se da je svaka molitva - most. A svaki most vodi onima koje volimo, zauvek.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.