Da li je ovo zaista jedan od najlepših puteva na svetu?

Dug oko 670 kilometara do Arktika, norveški put duž obale oličenje je ljudske domišljatosti i upornosti. Počev od grada Stiklestada do arktičkog grada Bodo, put Kistriksvejen (Kystriksveien) predstavlja spoj dva različita sveta.

Zato i ne čudi što se smatra jednim od najlepših puteva na celom svetu.

Na jednom njegovom kraju uočava se tiha sofisticiranost centralne Norveške, sa savršeno negovanim livadama i drvenim kolibama. Sa druge strane može se primetiti spokojna lepota severa, svet glečera, ledom okovanih planina i dalekih horizonata. Spajajući ih, ruta poznata kao Obalni put ili Fv17 predstavlja vijugavi put duž obale, prostirući se duž neravnih predela sve do Arktika.

Skandinavija je blagoslovena jednim od najlepših , ali i najnepristupačnijih predela na tlu Evrope. Čini se da se obavija oko zemlje kao svojevrsni štit od ledenog Arktika, dok se norveška obala pod tim teretom razbila, pa je krase brojna ostrva i fjordovi, koji prave pukotine u unutrašnjosti teritorije. Duž te i takve obale deluje da je nemoguće da postoji put. Zapravo, Kistriksvejen deluje kao pravo čudo.

Priča o modernoj Norveškoj počela je u Stiklestadu. Upravo tu su Vikinzi daleke 1030. godine ubili Olava Haraldsona, hrišćanskog kralja. Iako je ubijen, njegova smrt postaje vapaj za širenje hrišćanstva i prekretnica u borbi za ujedinjenu Norvešku, što se smatralo početkom kraja vikinše vladavine tim područjem. Papa Aleksandar III je svetost ubijenog kralja potvrdio 1164. godine. Od tada, mesto bitke i katedrala u Trondhajmu, u kojoj je sahranjen kralj Olav, postaju mesta hodočašća.

Malo je evropskih zemalja uspelo da prevaziđe surove izazove u naseljavanju zemlje, kao što je to učinila Norveška. Tamo gde su norveški vladari vekovima koristili upravo priču o Stiklestadu kako bi ujedinili zemlju i gradili oko te ideje snažan nacionalni identitet, njeni graditelji puteva nemo su posmatrali surovu stranu arktičke i subarktičke klime. Bili su to izazovi koje je trebalo prevazići, te savladati krajnje nepristupačan i negostoljubiv teren, kako bi nastao put kao što je Kistriksvejen.

- Ako postoji prepreka poput planine ili vodene površine, u Norveškoj gradimo preko nje ili oko nje. Most preko nje ili tunel ispod nje – rekla je za BBC Meri Larsen, istoričarka iz Stiklestada i dodala:

Imamo najduže tunele na svetu. Gradimo puteve na mestima, za koja drugi smatraju da su nemoguća. A tamo gde ne možemo da izgradimo tunel, šaljemo trajekt.

Ipak, uz želju da svaladaju prepreke, koje deluju nesavladivo, Norvežane karakteriše i strast za očuvanjem legendi. Jedna od njih, koja prati i priču o ovom putu vezana je za sedam vrhova Siv Sostre ili Sedam sestara, koji se kreću između 910 i 1.072 metara visine. Kako navodi lokalna legenda, u pitanju su ženske prikaze trolova, koje su osuđene na večnu kaznu.

- Volimo da naporno radimo, ali volimo i da pričamo priče. Ako pogledate pejzaž koji krasi Kistriksvejen, ne možete da ne poverujete u trolove, vile i misterije. To su priče koje pričamo našoj deci, ali u koje veeruje i većina nas – zaključila je Larsen.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.