Pešaci, biciklisti i briga o zdravlju su na prvom mestu u ova četiri grada

Minuli period je inspirisao nadležne u gradovima da više pažnje posvete inicijativama prilagođenim pešacima i da se zalažu za čistiji vazduh bez automobila.

Da bi se maksimalno prilagodili novonastaloj situaciji u toku pandemije, pojedini gradovi su uveli ulice namenjene samo pešacima, dok su parking mesta pretvorili u mesta za restorane na otvorenom. Takođe su dodali i više biciklističkih staza, što je rezultiralo i čistijim vazduhom i većim površinama za pešake i bicikliste.

Ne samo da su te promene pozitivno uticale na ekonomiju, već se pokazalo i da se virus sporije širio u delovima grada gde je bilo više pešačkih staza. I dok su mnogi gradovi prestali sa tim inicijativama, kako pandemija jenjava, dotle su četiri grada ostala istrajna.

Pariz, Francuska

I u periodu pre početka pandemije glavni grad Francuske bio je usmeren na obezbeđivanje više prostora za pešake. Još krajem 2016. godine su donji kejevi duž reke Sene delimično bili prilagođeni pešacima, što je dve godine kasnije bilo učinjeno u potpunosti.

Pre samo dve godine izabrana je gradonačelnica, koja je zastupala novi koncept poznat kao „15-minutni grad“. Osnovna ideja je da stanovnicima bude pružena mogućnost da za samo 15 minuta hoda ili vožnje biciklom završe sve svoje dnevne obaveze.

- Lepota hodanja po Parizu od pandemije je postala naglašenija – izjavila je za „BBC Travel“ Ketlin Pedikord, osnivač kompanije „Live and Invest Overseas“ i dodala:

- Dugo je bio zabranjen javni prevoz, a bilo je i neprijatnije ljudima da nose maske. Tako je sve više njih počelo da koristi svoje noge.

Uvedene su i nove biciklističke staze, a Grad do 2026. godine planira dodatnih 180 kilometara biciklističkih staza i još 180.000 parking mesta za bicikle.

- Živim u Parizu 14 godina i mogu sa sigurnošću da kažem da nikada nisam videla veću transformaciju u celom gradu od one koja se nedavno dogodila da ohrabri bicikliste – rekla je Sejdi Samner, zaposlena u kompaniji za biciklističke obilaske grada.

Grad takođe ima u planu da do 2026. godine zasadi i 170.000 stabala, kako bi bilo prijatnije i pešacima i biciklistima. Budući domaćin Olimpijskih igara 2024. godine, Pariz ima u planu i da most između Ajfelove kule i Trokadera osposobi da bude potpuno pešački.

- Lokalno stanovništvo to zaista voli, ima manje automobila i čini se da su ljudi malo opušteniji – rekao je pariski bloger, Robens Fils.

Bogota, Kolumbija

Prvi grad koji je pažnju usmerio na „iskačuće“ biciklističke staze tokom pandemije, Bogota i Kolumbija uopšte je poznata po razvijenoj biciklističkoj kulturi, sa biciklizmom kao nacionalnom aktivnošću. Period pandemije je samo ubrzao promene, i to nabolje.

Nedeljom i za vreme praznika su određeni delovi grada potpuno zabranjeni automobilima, kao deo programa „Ciclovia“, koji svake nedelje privlači više od 1,5 miliona ne samo biciklista, nego i pešaka i ljubitelja džogiranja.

- Vibracija Bogote se sada promenila. Sada je mnogo lakše, mirnije i bezbednije kretati se gradom – izjavila je blogerka i stanovnica Bogote, Žozefin Remo.

Milano, Italija

Zemlja koja je u početku pandemije bila najteže pogođena, Italija, i njeni gradovi morali su da se brzo prilagode novonastaloj situaciji.

Milano je pre dve godine započeo vrlo ambiciozan plan za proširenje najpre trotoara, a onda i biciklističkih staza duž 35 kilometara puteva, ranije fokusiranih na automobilski saobraćaj. Sve to je transformisalo grad, u kome sada ima mnogo više restorana i pijaca na otvorenom.

- To nije Milano kojeg se sećam od pre desetak godina, ali sviđa mi se koncept „15-minutnog grada“ i infrastruktura, koja se razvija tako da daje prednost ljudima nad automobilima – izjavila je Luisa Favareto, osnivač sajta „Strategistico“ i dodala da sve to pozitivno utiče na osećaj zajedništva, jer ljudi pronalaze sve više razloga da borave na otvorenom i da se sastaju u zajedničkim prostorima.

Nova četvrt Milana nazvana „CityLife“ nije samo najveća zona bez automobila u tom italijanskom gradu, nego i jedna od najvećih na području cele Evrope.

- Ispunjena je javnim zelenim površinama, uz mnoštvo biciklističkih staza i nudi uvid u budućnost održivog Milana – objasnila je Luisa.

San Francisko, SAD

Iako su mnoge ulice vraćene u stanje kao pre pandemije, stanovnici su se zalagali za to da četiri dela grada ostanu trajno takva.

- Lepo je za pešake i bicikliste što mogu da koriste ulice. Vidite porodice kako šetaju, decu kako se igraju i to je mnogo drugačije iskustvo – rekao je jedan od stanovnika grada.

Grad je uložio novac i trud ne samo u izgradnju boljih biciklističkih staza nego i u njihovo obeležavanje. I mada ima još mnogo toga što treba učiniti da San Francisko zaista postane grad pogodan za pešake, istorija nudi dokaz da je to moguće. Jedan od danas najprohodnijih delova grada za pešake ranije je bio auto-put, sve dok nije postao neupotrebljiv za vozila nakon zemljotresa 1989. godine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.