Legende o ćupriji na Drini: Gradnju mosta i svakodnevni život u kasabi obeležili su mnogi događaji

U poseti Višegradu svi turisti imaju priliku da se bliže upoznaju sa starim mostom ploveći Drinom, Andrićgradom i povuku paralelu između života koji lokalci vode danas, u odnosu na onaj opisani u Andrićevom romanu.

"Na Drini ćuprija" je delo koje obiluje kako istorijskim tako i legendarnim motivima. Istorijske prilike, ali i način života, psihološka karakterizacija likova i odnos između njih, temelj su ovog romana. Legende su tek samo uvod u priču, ali su neizostavni deo celine koji osvaja čitaoce i zadržava u štivu.

Tokom kratke plovidbe brodićem na Drini ljubazni vodič nas je uputio u najpoznatije legende o mostu koji spaja dve obale i neizostavni je deo života u kasabi.

Stoja i Ostoja

Da bi most uopšte mogao biti izgrađen, u njega su morali biti uzidani blizanci. Ali, ovo se ne dešava slučajno, jer ono što su majstori danju sagradili na ćupriji, vila brodarica je noću rušila. Radu Neimaru se učinilo da je iz vode "nešto" progovorilo da, ukoliko želi da sagradi most, mora pronaći brata i sestru blizance i da ih uzida u srednje stupove mosta.

Nađena su deca po imenu Stoja i Ostoja, u obližnjem selu otrgnuti od majke koja je plakala i molila. Ni majčine bolne suze nisu mogle da spreče nameru neimara. Ipak, smogao je u sebi "malo samilosti", pa je ostavio otvore na stupovima kako bi majka mogla da doji nesrećnu decu.

Zbog toga je, prema legendi, stotinama godina od tada teklo majčino mleko koje je ostavilo neizbrisiv trag na kamenu, pa kada pogledate bele tragove na mostu, vodič će vam ukazati da je to upravo mleko majke blizanaca.

Kraljević Marko i preskakanje Drine

Uzvodno od mosta, na strmoj obali od sivog krečnjaka, vide se okrugle udubine - to su u kamen urezani tragovi kopita.

To nisu tragovi nikakvog natprirodnog konja, već Šarca, konja Kraljevića Marka. Ostali su udubljeni kada je Marko Kraljević bio zarobljen u Starom gradu, pa pobegao iz njega spustivši se niz brdo i preskočio Drinu, na kojoj tada nije bilo ćuprije.

Fata Avdagina

Lepa i pametna devojka iz čestite kuće Osmanagića imala je mnoge prosce, ali ih je sve odbijala. Nail, sin Mustajbega Hamzića iz zaseoka Nazuke je smelo prišao devojci i rekao da će biti njegova. Lepoj Fati su takav pristup i namera bili smešni, pa je odvažno rekla ne, kao i do tada.

Međutim, njegov otac je uspeo da u dogovoru sa Fatinim ocem Avdagom dogovori svadbu. Fata nije želela da razočara oca, svadba je bila dogovorena i zakazana, a njena želja manje važna. Kada su svatovi prelazili most, Fata se zaustavila na kapiji i bacila u reku - koju je već ranije gledala kao svoj spas. Sutradan njen leš je pronašao jedan ribar. Čekala je tek toliko da ispuni očevu želju i pođe na venčanje.

Fatina sudbina predstavlja tragiku svih žena patrijarhalnih vremena, koje su u smrti videle jedini izlaz.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.