Prislonica - srpsko selo iz kog se najlepše čuje zvuk frule

Na padinama planine Vujan, u selu Prislonica, od 21. do 23. jula održan je tradicionalni, 36. po redu Sabor frulaša "Oj Moravo".

Instrument koji je deo našeg nacionalnog identiteta i koji je opevan u stotinama pesama iznova je okupio veliki broj muzičara, graditelja frule, etnomuzikologa, slikara, rezbara i zaljubljenika u izvorne zvuke.

Prislonica je i ovog jula bila odličan domaćin. Uprkos nezapamćenom nevremenu koje je u petak i subotu zadesilo čačanski kraj, organizatori svetkovine osmišljene fruli u čast dali su maksimum da gosti Prislonice nijednog trenutka ne osete kakve muke muče vredne i ljubazne težake. Led koji je za svega pola sata u dva dana „obrao“ veći deo letine ostao je na njivama, baštama i krovovima stanovnika Ježevice, Viljuša i okolnih sela, a domaćini su se potrudili da bar nakratko zaborave nemile scene i posvete se gostima koji su pristigli iz svih krajeva Srbije.

U lepo uređenom etno-selu ovogodišnja domaćica Sabora frulaša Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, razgovarala je sa članicama Udruženja „Evgenija“ iz Ježevice koje su tokom Sabora pripremale domaće specijalitete. U kotliću se krčkao kačamak, sa stolova su mamile štrudle, pite, krofne i starinski „kolači na tuč“, a ispred belog šatora postavljenog nekoliko metara dalje širili su se mirisi pečenja, pljeskavica i kuvanog kupusa.

Domaćice iz okolnih sela izložile su na štandovima domaće proizvode od kojih svakom polazi voda na usta. Besprekorno odabrane teglice u obliku ćupova otkrivale su na prisloničkom suncu svoje darove – slatko od malina, kupina, višanja, džemove od jagodičastog voća, sirupe i likere od kajsije i maline. Tu je i ajvar, pravljen isključivo od domaćih pečenih paprika, ulja, soli, sirćeta i belog luka.

- Sve spremam po recepturi koju sam nasledila od svoje svekrve – kaže za Ona.rs gospođa Branka iz Ježevice.

Kad se penzionisala, ova vredna žena vedrih očiju, blagog osmeha i vrednih ruku priključila se Udruženju „Evgenija“ iz Ježevice. Zahvaljujući njima, često izlaže svoje proizvode širom Srbije.

Za ljubitelje starine gospođa Branka je donela i interesantne vunene čarape stare 70 godina. Pripadaju, kaže, njenoj jetrvi koja ih je dobila od svoje majke. Čarape su samo eksponat, nisu na prodaju, ali su zato izvanredan podsetnik na tradiciju i kvalitet koji u Srbiji oduvek idu „ruku pod ruku“.

Naivci, fujare i pastirski štapovi

Osnovna škola u Prislonici preuređena je za ovu priliku u izložbeni prostor. Posetioci su mogli da vide deo kolekcije pastirskih štapova koje su i ove, kao i prethodnih godina, u okviru vajarske kolonije „Krst patrijarha Pavla“ izradili školovani i samouki umetnici.

Školu naivnog slikarstva iz Kovačice predstavila su dvojica umetnika – Jano Žolnaj i Juraj Lavroš, koji je ujedno i fujarista.

- Počeo sam da se bavim naivnim slikarstvom 1986. godine, kad sam se oženio i paralelno sa suprugom počeo da slikam – kaže Lavroš za Ona.rs.

- Od 1994. izlagao sam po celom svetu sa kovačičkom galerijom. Prvi put sam u Prislonici i čast mi je što sam ovde rame uz rame sa kolegama frulašima. Za fujaru kažu da je kraljica svih duvačkih instrumenata, pa sam doneo „kraljice“ da vide svoju „decu“.

Lavroš nam s ponosom pokazuje fujare koje je napravio. Instrumenti neobičnog oblika se, kao i frule, izrađuju od zove, jasena, trešnje..., a u rukama dobrog znalca od drveta do gotovog instrumenta prođe oko stotinu sati.

Sagovornik našeg portala jedan je od dvojice graditelja fujara u celoj Srbiji. U Slovačkoj, odakle ovaj instrument sa tri rupe potiče, ima ih mnogo više, kao što ima i mnogo više instrumentalista. Kod nas ih ima svega pedesetak. Uprkos tome što odlično svira na fujari, Lavroš za sebe kaže da je pre svega graditelj, pa tek onda fujarista. Oprobaće se, kaže, i kao frulaš – častio je sebe u Prislonici dvema frulicama koje će isprobati po povratku kući.

Jano Žolnaj, čije su slike takođe izložene u Prislonici, živeo je i slikao po celoj bivšoj Jugoslaviji, a izlagao širom planete. Naiva nije bila njegov umetnički izbor sve do pre 25 godina. Danas je jedno od prepoznatljivih imena u svetu kovačičke škole slikarstva, a najradije bira da oslikava slovačke porodice u seoskom ambijentu.

Prislonicom je oduševljen jer, kao što se i Slovaci trude da očuvaju svoju tradiciju, tako i meštani sela poznatog po Saboru frule daju sve od sebe da svoju tradiciju predstave svetu. Frula je na vrhu te piramide ponosa.

Graditelji instrumenata

Na isti način razmišlja i Josip Komljenović, veliki zaljubljenik u muziciranje, inovator i graditelj instrumenata. Od 1997. Josip je počeo da svira frulu kao 28. instrument u životu, a onda je shvatio da bi mogao da je doradi. Tako je, kaže, nastala „Baričanka“, za koju tvrdi da je najbolja frula na svetu.

U svojoj impresivnoj graditeljskoj riznici Josip ima i „Obrenovčanku“, najbolju okarinu na svetu, „Žigafon“ koji predstavlja kao prvi srspki instrument, „Jerkofon“, „Dragicafon“, „Marijafon“, „Anafon“, „Milicafon“...

- Instrumentima sam davao imena po najvažnijim ljudima iz mog života: po roditeljima, supruzi, deci, unucima, bliskim rođacima – otkriva Josip.

Njegov kolega Vojislav Pajović ima, pak, potpuno drugačiju priču u kojoj je frula takođe glavni junak. Dugo je živeo u Švedskoj, radio po diskotekama i frula ga nikad nije zanimala. Ali, kad je kao mladić sa devojkom otišao u bioskop i u američkom filmu video glumca kako vadi frulu iz čarape da bi zabavio goste na pikniku svirajući srpsko kolo, skočio je usred projekcije kao oparen.

- Prvu frulu kupio mi je deda kad sam imao šest godina. Malo sam svirao, pa sam odustao. Tek u odraslim godinama poželeo sam da naučim da sviram frulu, pa sam počeo i da ih pravim 1984. godine – priča Pajović za Ona.rs.

Danas slovi za jednog od najboljih graditelja frule u čačanskom kraju. Pravi ih od divlje kruške, bagrema, zove, šljive...

- Da bi frula imala dobar zvuk, drvo mora da odstoji barem pet-šest godina, da se dobro isuši; u suprotnom može da se iskrivi – otkriva Vojislav i dodaje da lično najviše voli takozvane duboke frule, jer imaju duboki ton koji je prijatniji za uho.

Njegove frule stigle su do Amerike i Australije, ali svake godine s posebnom radošću dolazi u Prislonicu, znajući da će baš ovde pronaći istinske zaljubljenike u sviranje na instrumentu koji pravi.

Takmičari – od sedam do 85 godina

Ono što posebno raduje je činjenica da sve više dece iz cele Srbije bira frulu kao instrument na kom će napraviti prve muzičke korake. Odeveni u narodne nošnje, sa frulicama zadenutim za pojasom, mališani iz Beograda, Starčeva, Novog Sada, Užica, Čačka i okolnih sela strpljivo su čekali u hladu ispod krošnji drveća u centru sela da budu pozvani na binu i pokažu svoje muzičko umeće.

Najveću pažnju izazvao je sedmogodišnji Bogdan Bežanić koji je dobio specijalnu nagradu, kao i drugo mesto u kategoriji mladih do 12 godina. Među najboljim najmlađim frulašima treću poziciju zauzela je Mila Antić, a prvu Kristina Pavlović.

Nagrade za duetske nastupe pripale su Ivanu Radovanoviću i Nemanji Pavloviću (treće mesto), Dimitriju Nikolovom i Lazaru Đorđeviću (drugo mesto) i Svetozaru i Jelisaveti Šutić koji su se popeli na pobedničko postolje.

U solo kategoriji Jelisaveta Šutić zauzela je treće mesto, Svetozar Šutić drugo, a najbolji plasman pripao je Aleksi Miletiću.

Kako su se svi takmičari predstavili publici i stručnom žiriju svirajući pesmu i kolo, tako je nagrada za najbolje odsviranu pesmu pripala Marini Stevanović, koja se najviše dopala i publici u Prislonici. Dimitrije Nikolov je, po oceni stručnog žirija, najbolje odsvirao kolo, dok je najbolji scenski nastup imao Milorad Kukić.

Pored mladih, Prislonica je ugostila i „vukove“ frule, instrumentaliste koji se decenijama ne odvajaju od ovog instrumenta. Tako je Žarko Stojković iz Bogovine, starina od 85 leta, pokazao da maestralno druguje sa frulom već 77 godina.

Iako ima velikih problema sa vidom, deda Žarka sluh i talenat nisu napustili. Dobio je nagradu publike i dao obećanje da će i iduće godine doći u Prislonicu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.