Koporin, manastir koji je okružen vinogradima i voćnjacima, ne zna mu se ktitor, a ni prvi istorijski zapisi

Naša zemlja obiluje tradicijom i istorijom i na svakom koraku možete čuti i videti nešto što nas podseća da narod sa dušom i pričom.

Srbija se ponosi sa brojnim manastirima, a jedan od onih koji ima posebnu priču jeste i manastir Koporin.

Ovaj manastir pripada Eparhiji braničevskoj i nalazi se na obodu Velike Plane na graničnom pojasu sa Smederevskom Palankom. Okružen je bogatim poljima zasejanih pšenicom i kukuruzom ali i zasadima vinograda i voćnjaka. Podignut je za vreme vladavine despota Stefana, a interesantno je da ime ktitora manastira nije poznato, piše "Vikipedija", jer nisu sačuvani primarni izvori. Ipak, na južnoj strani zapadnog zida manastira nalazi se portret despota Stefana, pa se veruje da je imao nekog udela u njegovom podizanju.

Prilikom konzervativnih radova, ispod freske pronađena je grobnica sa moštima i dugo se verovalo da su u pitanju mošti despota Stefana iako se dugo smatralo da je on sahranjen u svojoj zadužbini - manastiru Manasija. Pojedini istraživači su došli do zaključaka da se Manasija često pljačkala i da nije isključeno da su u tim prilikam sklonili mošti despota Stefana. Ipak, 1981. godine izvršio se antropološki pregled kojim je utvrđeno da to ipak nisu mošti despota Stefana.

Jedan od možda najbitnijih stvari koje su obeležile ovaj manastir u novijoj istoriji jeste vladikina odluka da 1958. godine o pretvaranju u ženski manastir. Među prvim monahinjama koje su došle u Koporin bile su kaluđerice, tačnije njih devet, iz manastira Ćelije kod Valjeva. Prva nastojateljica bila je Sara Đuketić, posle nje mati Serafima Mihailović i današnje mati Agnije Marić, a manastir Koporin doživljava preporod: napravljen je novi konak, trpezarija i ostali potrebni objekti.

Najstariji zapis o ovom manastiru potiče iz 15. veka odnosno iz 1453. godine, a reč je o rukopisnom zborniku đakona Damjana.

Knez Miloš Obrenović je 1832. godine naložio da se popišu svi manastiri i crkve u Srbiji, posle čega je počela njihova obnova. Kada je reč o Koporinu, nije dozvolio da se on restaurira jer je on tu držao apiju, gajio svinje ali je i izdavao seljacima u najam. Obnovu je pokušao da sprovede Stefan Petrović Knićanin ali bez uspeha, iako u to vreme Koporin nije bio aktivan manastir. Narod je redovno dolazio u manastir, pa se i sam odlučio da izgradi put do njega, uredi i očisti dvorište i osposobilo da može da se uđe u manastir i zapali sveća. Prva obnova Koporina započela je 1880 . godine, a vezuje se za ime sreskog kapetana iz Smederevske Palanke.

Ipak, prvi podatak u arhivi Republičkog zavoda jeste 1951. godina, kada je direktor zavoda potpisao rešenje o stavljanju Koporina pod zaštitu države. Kasnije, tačnije 1979. godine, doneta je odluka da se Koporin proglasi za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja, piše "Spomenici kulture".

Svakako je mesto sa mnogo tajni, počevši najpre od nedoumice oko moštiju despota Stefana.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.