"Telegraf" u epicentru sveta slanine i mesa: U Kačarevu smo poklekli pred masnim izazovom srpskih domaćina

Možda ne znate gde se tačno nalazi Kačarevo, ali znate da je ono ovog vikenda centar sveta - slaninarskog, kobasičarskog, pa i sveta poslastica, svih vrsta ića i pića, svojevrsni sajam, vašar i mesto zagarantovano dobre zabave koje okuplja domaćine iz cele zemlje.

Miris slanine, dima, "cvrčanje" kobasice koja se priprema u talandarama i to u pozamašnim količinama ulja i masti, nutkanje, seckanje, lepe reči i osmesi sladokusaca i prodavaca, pogledi koji ne znaju gde će pre da "padnu" obeležavaju tekuću "Slaninijadu" u Kačarevu kod Pančeva, koja je počela u četvrtak, a traje sve do nedelje.

Centar sela vrvi od ljudi, tek poneka lepa fasada koja "izvire" iznad štandova ukazuje da je reč o malo većem mestu sa dugom istorijom. Hala sportskog centra ove nedelje zatvorena je za igre i takmičenja u košarci, odbojci i malom fudbalu, a otvorena je za masne i slasne đakonije. Valja i to, samo - umereno.

Ali nama je umerenost izmicala kontroli. Slanina svih fela mamila je naša čula, a nije bilo izlagača koji je štedeo na degustaciji. A tek kobasice, pršute, čvarci, sirevi... Pa onda, za kraj, salčići! Uh! Ima li ovde i neka apoteka?

Nema potrebe, jer ima tu i raznih napitaka uz koje meso i te kako dobro ide. Apoteka će nam, možda, zatrebati tek sutra.

"To je prava slanina, domaća, od velikih svinja, velikih krmača, na prirodnom dimu sušena, sve je rađeno po staroj recepturi od dede i od tate. To su naše stare, autohtone sorte i radimo sve po domaćim starim receptima", priča nam Đorđe Lazarov.

Kažu, mangulice su zdravije. Možda... Ali, najbolje je probati od svega pomalo.

"Mangulica se ne hrani koncentratima, ne ide onaj ubrzani tov, one moraju da se hrane godinu i po dana do dve da bi dostigle negde 150 kilograma", priča nam Sava Graorac iz Kovilja.

Znajte da će vam po povratku sa Slaninijade kese biti pune, a novčanici malo tanji. Ipak, cene su pristojne, a niko od prodavaca nije nametljiv. Naprotiv, svima je bitno da se gosti lepo provedu, a svako može da kupi tamo gde mu je najbolji "gušt".

"Imamo domaću slaninu, čvarke, pečenicu... Ljudi najviše vole domaće, ono što je naša proizvodnja, na pravom dimu, što nije veštački", priča nam Branko Rosić, vlasnik pečenjare iz Mirijevskog venca.

Šta najbolje ide uz rakiju, pitali smo ga jasno i glasno?

"Domaća slanina, prava ona slana, čvarci, domaći sir eventualno. Uz pravu srpsku domaću šljivu ide sve", kazao nam je.

Bilo je tu još mnogo, mnogo poslastica - svežih, vrućih čvaraka, prasića na ražnju i kupusa koji se krčkao sa suvim mesom. Neki su nudili i konjsko meso, kobasice i tamnu, jaku pršutu, proizvode koji su na dobrom glasu.

Gužva se stvorila i oko hleba, ogromnih vekni, uz koje je i meso sigurno slađe.

Probali smo i domaći "buđavi" sir, koji je potpuno drugačiji od onog iz prodavnice, a primetili smo da su sirevi postali "ozbiljna" konkurencija mesnim đakonijama.

Na ovoj manifestaciji sreli smo i rok zvezde - braću Dragog i Žiku Jelić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.