"Opasna" priroda i srdačni ljudi: Evo šta dobijate ako na odmor odete u Babušnicu, umesto u Budvu ili Bodrum

Prva jutarnja kafa u apartmanu, uz pogled na vrt. Daleko od buke grada, pod kršnim planinama, ali među pitomim selima.

Egzotične destinacije, popularne planine i jezera, gde sve vrvi od ljudi jesu uzbudljivi izbor za putovanje. Ali, prvi odmor, uz knjigu i šetnju, dobru hranu i druženje možete pronaći baš tamo gde nema reka turista, čekanja na granicama, pasoške kontrole, brige o osiguranju i strepnji za sopstvene stvari na plaži. Obišli smo Babušnicu, malu opštinu na jugoistoku Srbije i pronašli idealno mesto za nedelju dana odmora!

Bezbrižnost je možda i najvažnija za ovakav odmor - ljudi koje srećete na takvim mestima neće vas popreko gledati, bespogovorno će vas poslužiti vodom ako vam zatreba, pomoći će vam da se snađete, pričuvati stvari i naći vam se baš za sve što vam je potrebno, pa i pozvati vas na kaficu.

Smeštaj u kome smo bili nalazi se na raskrsnici puteva za Pirot i Belu Palanku, u Donjem Striževcu. Čak i bez automobila nismo bili "odsečeni" od sveta, jer tuda redovno prolaze autobusi, a ako se malo raspitate, dobićete i preporuku za taksi čija cena u bližoj okolini je takva da neće biti potrebe da vadite nijednu "crvenu".

Idelano bi bilo da smo imali bicikl. Verovali ili ne, putevi su dobri i još se obnavljaju, saobraćaj neznatan, a prilika tza šetnju i vožnju bicikla, trotineta i motora bezbroj.

Napravili smo veliki krug pešice oko varoši i "protegli" noge u šetnji po selima dugoj oko 20 kilometara.

Našli smo se tamo baš kada je bio pijačni dan. To je prilika da kupite domaće proizvode, ali i robu po nižim cenama i da osetite pravi duh malog mesta, srdačnih ljudi i dobrih domaćina.

Ubrzo smo prošli kraj fabrike "Tigar", pa krenuli ka selu Gorčince, a potom Kambelevac, Dučevac, Stol, Vavu i Draginac.

U zelenom polju, među rascvetalim krošnjama, ugledali bismo seljaka koji obrađuje zemlju traktorom. U pustim ulicama, među zbijenim kućicama od blata, korača živina, neka lenja mačka ili znatiželjni pas.

Sve to otkriva nam da život u selima nije ugašen, ali ipak nema žagora. Tek poneki starac u hladu, vredni paor na traktoru, retko kada i neko dete - mahnuli bi nam i osmehnuli se. Nije prijatno videti davno zatvorenu prodavnicu, školu koja više ne radi, kao i crnu zastavu na kućama koje će ostati puste...

Ipak, sretali smo i one ljude koji su se u dedovinu vratili. Jedna žena iz Vojvodine ispričala nam je da preko leta dolazi rado u dekinu kuću koju je renovirala, uživa sa svojim ljubimcima i isključuje se iz svakodnevice.

"Priroda je ovde opasna", dobacio nam je jedan meštanin koji nas je sreo u šetnji, izgovarajući to ponosno i pohvalno.

I zaista, dan ranije uspeli smo se na dva najviša vrha u bližoj okolini Babušnice: Mali i Golemi Stol. U pitanju su stenoviti visovi do kojih vode pomalo strme, pa čak i strmoglave staze - u zavisnosti od rute koju odaberete. Idealno je za planinare, ali i rekreativce koji bi uz malo napora i uz adekvatnu opremu mogli da se popnu na vrh Golemog Stola za nekoliko sati.

U vreme kada smo mi posetili ovo mesto održavala se i trka u okviru treking lige Planinarskog saveza Srbije, pa je mestašce Stol nakratko zaživelo - takmičari iz cele zemlje došli su da trče na jednoj od tri staze koje su za taj dan specijalno bile markirane.

Samo selo pruža bajkovitu orijentalnu sliku. Kućerke od blata u prelepim vrtovima, među voćkama, još ima ko da posećuje, a iz nekih dopire i lavež pasa.

A od gore, sa Golemog Stola, puca vidik sve do Bugarske. Babušnica je kao na dlanu.

Neobična su imena sela oko same Babušnice: Kostur, Barje Čiflik, Vava, Provaljenik ili Kusa Vrana. Sva su sela slična, svedok istorije i migracija: Srba, Turaka, Bugara.

Još u nekim mestima ima bugarskog življa, poput Preseke, udaljenijeg sela koje smo, takođe, obišli dva dana ranije tokom planinarenja sa društvom "Orfej" iz Zemuna. Ljudi na kapijama pozdravljaju šetače, mašu i osmehuju se.

Zaista, nigde kao u ovim selima nismo videli toliko staraca sa osmehom. A susreli smo i usamljene.

"Izvini, ja nemam s kim da popričam, pa moram malo. Šta ću, sama sam", govorila je jedna baka.

Na teritoriji Babušnice nalazi se i čuvena Zvonačka banja, specijalni rezervat prirode Jerma i zaista "opasna" priroda. Iako hotel u Banji ne radi, bazen je otvoren i eto prilike da se u letnjim danima okupate. A i u samoj Babušnici radi bazen. Nije more, ali kupanje u prirodi je posebna radost. Ako ste hrabri, možda možete da se okušate i u plivanju ledenom Jermom, ali, za takav podvig pričekajte jul i avgust.

Brojni su manastiri na ovom prostoru - nedaleko od Babušnice je manastir Gorčince, ali u blizini Zvonačke Banje, na dimitrovgradovačkoj teritoriji nalaze se poznati manastiri Sukovo i Poganovo.

Mnogo je šuma i gora, vodopada i skrivenih dragulja prirode, a ljubitelje ozbiljnog planinarenja svojim visinama mami Ruj, čiji vrh deli Srbiju i Bugarsku.

Pravi odmor ne može da prođe bez dobre hrane, a pravilo da se na jugu Srbije dobro jede zaista se. Ali, jednu stvar nemojte da odbijete, ma u kojoj kući ili kafani da vam ponude - vurdu. Ovaj kremasti sir gastronomski je specijalitet Babušnice, a na jesen se održava i posebna manifestacija posvećena ovom delikatesu: Vurdijada.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.