Sva lica Kube: Od siromaštva do luksuza, svako se snalazi kako ume da pobedi embargo

Više od šest decenija je prošlo otkako su Amerika i njeni saveznici uveli sankcije Kubi, što je najduži embargo koji trpi jedna zemlja u savremenom svetu. Nakon što je Kastro 1959. isterao iz zemlje osvedočenog američkog prijatelja diktatora Batistu i nakon što je propao pokušaj SAD da ga dve godine kasnije nasilno svrgnu sa vlasti, ova karipska zemlja podvrgnuta je sankcijama koje traju i danas. Čak i u vreme pandemije, kada je ceo svet iskazao međusobnu solidarnost, Kuba je ostala izolovana, pa je u nedostatku pomoći, morala da razvije sopstvenu vakciju protiv kovida 19.

Sa sankcijama i posledičnom oskudicom i u osnovnim životnim namirnicama i pojedinci i gradovi bore se na različite načine a svačiji uspeh u borbi sa embargom manifestuje se kroz vrlo raznolik izgled i Kube i njenih stanovnika. Novinar Telegrafa obišao je više gradova i uverio se da i pod embargom može da se živi sasvim pristojno, ali da nažalost mnogi stanovnici Kube ipak teško podnose višedecenijsku ekonomsku i političku blokadu.

Stanovnici Trinidada pomirili su se sa siromaštvom i nedostatkom svega i svačega. Većinsko crnačko stanovništvo živi u udžericama nasleđenim od predaka, od kojih se mnoge pravim čudom odupiru sili gravitacije. Ruinirane fasade živih boja sa prozorima bez stakala, podovima od nabijene zemlje ili betona i oskudnim nameštajem koji čini par stolica za ljuljanje i televizor, slika su i prilika života bez ikakvog komfora. Golišava deca trčkaraju neasfaltiranim ulicama nadajući se slatkišima koje ne bi u životu videli, da nije evropskih turista. Potpuno je uobičajeno da ljudi na ulici moljakaju strane goste za lekove, ali i za majce ili neki drugi odevni predmet s obzirom da u celom gradu niti postoji prodavnica tekstila niti bi oni sa prosečnom platom od 25 dolara, mogli sebi da priušte novu odeću.

Sasvim drugačiju sliku pružaju gradovi Sienfuegos i Santa Klara koje bi gledajući ih na fotografiji, prosečan turista teško smestio na ovo karipsko ostrvo. Brojne javne zgrade blistavih mermernih fasada, čiste ulice, prodavnice u kojima se može pronaći električni rešo i mali kućni aparati, te lepo odeveni stanovnici, pokazuju da ovaj grad ima nekakav tajni recept da se bori sa sveopštom oskudicom. Sigurno je da bolja snabdevenost ovog grada dolazi i od njegovog geografskog položaja jer Sienfuegos je luka koju su osnovali francuski kolonisti. Oni su ostavili bogato, pre svega arhitektonsko nasleđe koje su neki nastavili da održavaju i kada su proterani u Francusku. Jedno od najlepših zdanja je Palata Valje koju je 1917. godine kao venčani poklon svojoj supruzi, izgradio jedan od kolonijalnih gospodara. Danas je ova palata sa koje puca veličanstven pogled na Karipsko more, luksuzni restoran u koji prosečan Kubanac za života neće ni zaviriti.

Po mnogo čemu Senfuegosu sličan je i gradić Santa Klara, koga je proslavio Če Gevara jer je baš ovde pobedio snage diktatora Batiste, a na ovom mestu je i njegov mauzolej. Niz građevina od kojih su mnoge podignute zahvaljujući doborotvorki Marti Abro Estevez kao što su pozorište, domovi za stare i siromašne i brojne škole lepo se održavaju u znak zahvalnosti za njen velikodušan gest. Stanovnici Santa Klare ponose se svojim gradom o čemu svedoči i ogromna oznaka broja godina od njenog osnivanja, koja se menja svakih 365 dana.

Prestonica Havana predstavlja fuziju ovih različitosti, pa se i tokom vrlo kratke šetnje može uočiti smenjivanje krajnjeg siromaštva i rasipničkog bogatstva. Ofucane fasade nekada reprezentativnih kolonijalnih zdanja na ulicama prepunih smeća, gde nije redak prizor videti lešinu što crknute što žrtvovane životinje, neprijatni mirisi smeća svuda razbacanog, stanovnici koji sede na ruiniranim stepeništima dokaz su da ovim ljudima siromaštvo nije strano.

Redovi ispred prodavnica gde se dele zalihe mesečnih namirnica, posebno onih gde se ponekad može dobiti hleb takođe svedoče da je mnogo onih kojima je crna berza, sa koje stiže većina proizvoda kojih na Kubi nema, ipak nedostupna. Sa druge strane, hoteli koji su u vreme Batiste izgrađeni američkim, ne uvek na častan način stečenimn kapitalom, pokazuju da Havana ume da bude i te kako luksuzno boravište onima koji imaju para da je sebi priušte.

Hotel „Kontinental“, koji je tokom istorije ugostio najpoznatije ljude na svetu, i danas privlači turiste iz celog sveta, ali i maloborojne lokalce, koji su na volšeban način uspeli da izbegnu posledice sankcija. Lepo obučeni muškarci i žene dolaze ovde da plešu i počaste se luksuznim obrokom, te da prisustvuju nastupu tamošnjeg kabarea koji ni po čemu ne zaostaje za onima koji nastupaju u hotelima Las Vegasa.

Ono što je uočljivo je i da se lice Kube menja iz dana u dan, zahvaljujući inostranom kapitalu koji uvek uspe da probije blokadu kad god njegovi vlasnici uoče priliku za zaradu. Tako je Varadero postao svetski poznati turistički centar, gde su stranim kapitalom izgrađeni luksuzni hoteli koji mogu parirati onima u zemljama koje nikada nisu osetile ni nagoveštaj embarga. Turisti željni da se brčkaju u Atlantskom okeanu i uživaju u benefitima visokog turtizma po povoljnim cenama stižu ovde iz celog sveta ne mareći za američke interese niti njihovu nameru da ovu karipsku zemlju kad tad bace na kolena.

(Ona.rs / D. K.)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.