Vreme čitanja: oko 4 min.
Telegraf na Malti: Kako izgleda život Srba u ovoj vanvremenski lepoj ostrvskoj zemlji
Vreme čitanja: oko 4 min.
Oko deset hiljada stanovništva Malte čine Srbi
Malta je ostrvska zemlja u centralnom Mediteranu. Okružena Sicilijom i severnoafričkom obalom, po svojoj posebnosti je među najlepšim destinacijama na svetu. Ova mala ostrvska zemlja, u kojoj je prelepo Sredozemno more broji oko 500.000 stanovnika. Glavna okosnica razvoja je turizam, pa tako u potrazi za poslom dolazi veliki broj ludi iz različitih krajeva.
Oko deset hiljada stanovništva Malte čine Srbi, koji su najviše došli porodično jer se na Malti može pronaći posao u različitim sferama. Ima dosta njih koji rade sezonski posao u ugostitetljskim objektima. A koliko je Malta zahvalna za naše ljude, govori dobar standard, zarada, ali i blizina Srbije. Jer se za svega nešto više od sat vremena stiže avionom do Beograda.
- Mlađi brat i ja sa roditeljima došli smo na Mlatu pre skoro devet godina. Bili smo jako mali i bilo nam je zaista teško prilagođavanje nečemu sasvim novom. Krenuli smo u školu, a da osim srpskog jezika nismo znali ni reč na bilo kom drugom jeziku. Morali smo nastavu da pratimo na engleskom ali i malteškom, koji je jako težak, jer predstavlja mešavinu italijanskog, francuskog i arapskog jezika. Taj perod je bio užasan , ali kada sada sagledam, dobili smo velike benefite dolaskom na Maltu. Sada govorim četiri jezika - priča zadovoljna Minja Todorović (15) tinejdžerka iz Beograda i dodaje:
- U međuvremenu sam se opredelila i za francuski, srednjoškolka sam i sledeće godine krećem na koledž. Ovu zemlju bih jedino menjala kada bih morala za moju Srbiju, to je jedina opcija, jer jako volim svoju zemlju. Inače, Malta je najlepše mesto za mene. Tu imama svoje društo. Najbolja drugarica Nikoli mi je Brazilka, najbolji drug Derik je pola Maltežanin pola Francuz. Imam društvo i iz Srbje. Treniram odbojku , izlazimo i svakoga dana smo na plaži. Ovde je sezona duga i nikada nije hladno. Nema snega, kada se uželim skijanja odlazim na Kopaonik.
Derik je Maltežanin po majci, po ocu Francuz. Minja mu je najbolja drugarica i na naše pitanje: "Kako si", ovaj dečko nam je odgovorio ponosno na srpskom: ,,Dobro sam! Derik kaže, da je od svoje drugarice dosta naučio o Srbiji i da bi želeo jednoga dana da poseti našu zemlju i još bolje upozna njenu tradiciju i kulturu.
Inače, svako ko prvi put dođe u ovu prelepu zemlju u nameri da se malo duže zadrži, prva stanica je Srpska prvoslavan crkva, u kojoj dobija sve što je u datom trenutku neophodno dok se ne snađe.
- Crka je mesto koje pored duhovnosti ljudima pruža i utočište i sve što je potrebno i u dobru i u zlu. Na nedeljnu liturgiju dolaze pravoslavci na Malti, ne samo Srbi, već i Rusi, Makedonci, ali zatiču se i Maltežani koji vole da prate našu službu i slušaju naš ruski duhovni hor. Nakon svake nedeljne službe priprema se posluženje za sve koji dođu. Kada nekome treba pomoć, bilo koje vrste, mi smo tu, bilo da je prikupljanje donacija da se pomogne ili druge potrebe. Imamo naše Kolo srpskih sestra, KUD "Dukat", priređujemo druženja, ali imamo i školu srpskog jezika za našu decu, kako ne bi zaboravili svoj jezik i ne bi se otuđili - kaže protojerej stavofor Petar Pantić, koji dolazi povremeno na nedeljnu liturgiju na Malti, jer je tu proveo četiri pune godine. Sada je u penziji i sveštenik je u Beču.
Druga aderesa na koju se naši ljudi obraćaju kada dođu na Maltu je Srpsko-malteška info grupa, koja broji nekoliko desetina hiljada pratilaca na društvenim mrežama. Svako ko dođe nesnađen ovde dobija sve što mu je započetak potrebno.
- Mi kao i Crkva i Malteško-srpska zajendica, uvek smo tu za naše sugrađane. Mnogi ne znaju jezik , pa im pomažemo oko pronalaska smeštaja, poslova, dokumenta, oko radnih papaira , pomoć oko dece kada kreću u školu, do prikupljanja pomoći ukoliko je to neophodno kada je nekome potrebno za lečenje. Jednostavno, za sve pa i druženje, po našim običajima. Vrlo smo ovde popularni. Maltezi nas vole kao narod, jer smo jako vredni i odgovorni, tako da nas gledaju kao prijateljski narod - kaže Slobodan Rangelov rodom iz Pančeva, inače osnivač Srpsko-mmalteške info grupe.
Mnogo je naših ljudi kojima je Malta postala kao Srbija. Jedan od njih je i Rajko Marić, koji je ovde došao na samo mesec dana i ostao pune 33 godine.
- Nisam ni sanjao da ću ovoliko ostati i da čak ne razmišlam da napustim Maltu. Ovde sam upoznao i svoju suprugu, Maltežanku, oženio se pa često kad god prilike dozvole odlazimo u Srbiju, jer je moja supruga obožava. Voli zelenilo, voli pomalo i zimu, sve što ovde nema, a deci i njoj odgovara - priča Rajko, koji nam je uz oca Peta, Slobodana Rangelova bio dobar domaćin.
Ko se još nije odlučio da poseti ovu prelepu zemlju ima vremena i neće se pokajati. Prelepe plaže, azurnoplava boja mora, bogata istorija predstavljaju rajsko ostrvo za sve truiste.
La Valeta, elegantna prestonica, koja je pod zaštitom UNESK-a u kojoj se ističe katedrala Svetog Jovana, jedna je od mnoštva velelepnih građevina. Inače to je najnaseljeniji grad na Malti uz koji ima još mnogo atraktivnih i prelepih delova koji krase ovu zemlju, koju nikako ne smete zaobići.
(Ona.rs / Milica Ristić)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Manastir Ljubostinja - izgradnja, freskopis i arhitektura
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Aleksandra
U životu se nisam smrzla kao na Malti na 12 stepeni. Vlaga koja u kosti ulazi, posteljina kad legneš u krevet mokra. A leta nesnosno vruća, kao kod nas ovog leta. Došli su Indijci, Nepalci i Arapi i oborili cenu rada. Stanovi su preskupi oko 700 eu, a plate oko 1200-1500 eu. Veliki broj naših ljudi se vraća za Srbiju ili ide negde dalje. Budžiba (najveći broj Srba tu stanuje)ne liči na sebe. Volim Maltu ali ne bih nikada više živela tamo.
Podelite komentar