Šume i gore Vile Ravijojle: Ovo je čudesni Miroč u jesenjem ruhu, od jednog mesta klecaju noge

Miroč planina nije toliko visoka, ali svojim stenovitim usekom nad Dunavom oduzima dah. Iza Velikog i malog Kazana dramatično se "naginju" Veliki i Mali Štrbac, vrhovi Miroča, a iza njih prostire se nepregledno zaštićeno šumsko prostranstvo.

Nacionalni park Đerdap obišli smo u vreme kada se jesen još grčevito bori sa nadolazećom zimom, kada nam još pruža lepe sunčane dane, ali preti hladnim i dugim noćima. Opalo lišće šuška pod nogama, nad nama se otvara plavetnilo neba, a šuma polako tone u zimski san.

Ova netaknuta lepota i varljiva jesen setila nas je na Vilu Ravijojlu, koja u narodnoj pesmi leti vrhovima Miroča i ranjava vojvodu Miloša. Njegov pobratim Marko Kraljević sustiže je i kroti, a onda vila leči Miloša miročkim travama. Priroda je ovde, zaista čudesna kao priča o vili Ravijojli!

Obišli smo s planinarima PD "Orfej" Nemački ponor, malo poznatu duboku vertikalnu pećinu pred kojom klecaju kolena. Obično se kaže da nema reči kojima neko čudo može da se opiše, ali, u ovom slučaju, kao što to često biva u prirodi, nema slike koja može da dočara ono što oči vide.

Ponor je toliko strašan da svakim korakom rizik od propasti dramatično raste, a srce zastaje pred crnilom koje bi progutalo sve što bi se nad njim pustilo. Ponori su vertikalne pećine, koje se kao procepi otvaraju u stenama, ali nadole. Niko, sem najhrabrijih speleologa, tu ne može da zađe, a mnoge tajne podzemnih hodnika napunjenih vodom nikada nisu ni otkrivene. Da li neki hodnik vodi čak ispod Dunava, u susednu Rumuniju, može samo da se mašta i nagađa!

Postoji, naravno, bezbedna planinarska staza za spuštanje do samog ponora, a pred samim "vratima" ovog ledenog pakla treba da zastanete tamo gde se osećate sigurno i stabilno. Odatle smo fotografisali ponor i - razočarali se onim što smo dobili. Pravi utisak, nezamenljiv i autentičan je samo kada se nađete dušom i telom pred ovim čudom prirode.

Ponori su posebno opasni kada padne sneg ili je vreme maglovito, budući da se dramatično otvaraju poput pukotina i u njih nije nemoguće upasti. Veruje se da su tokom ljutih borbi za oslobođenje Jugoslavije 1944. godine pred vojnicima Crvene armije i partizanima upali nemački vojnici. Ako čak ovo i nije tačno, ne može se poreći činjenica da su ponori i pećine tokom rata bili ključni za šumske borbe u ovom prelepom kraju, na tako važnom mestu.

A koliko je to mesto zaista važno, uverili smo se kada smo se popeli na vrh Mali Štrbac. Pred nama se ukazao Dunav kao na dlanu i brod koji plovi kroz vrata Velikog Kazana. Odavde ste "na nišanu" imali sve što je od Crnog mora plovilo ka centralnoj Evropi!

Ponovo zastaje srce i klecaju noge, jedan korak doveo bi do smrtonosnog sunovrata. Zato, sedamo na klupicu koja je postavljena na sigurnom i uživamo u poslednjim zracima sunca koji obasjavaju stene Velikog i Malog Štrpca i rumunsku obalu. Moćan Veliki Kazan, zalivi i mostovi, kao i ogroman prikaz Decebala uklesanog u stenu zaustavljaju svako misao i isključuju sva druga čula.

Spuštanje do magistrale u okolini mesta Tekija bilo je malo strmije, ali pravo zadovoljstvo bilo je gledati zalazak Sunca kroz grane stare šume, kroz obrise retkih imanja i siluete vrhova Miroča u daljini.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.