Studenički monasi spas su našli u ovoj svetinji: Doneli su mnoge relikvije, ali je jedna bila najvrednija

Ne zna se ko ga je, a ni kada osnovao, ali postoje određeni podaci o manastiru u blizini Novog Pazara, koji svedoče o tome koliki je njegov značaj bio u različitim istorijskim periodima.

Manastir Crna Reka postaje opštežiteljni zahvaljujući Svetom Joanikiju Devičkom, koji se u njemu podvizivao. Postoje pretpostavke da je još u periodu nakon Kosovskog boja na tom mestu postojala ova svetinja.

Pa ipak, kao najbitniji podatak za istoriju manastira uzima se onaj koji datira iz druge polovine 17. veka. U to doba je manastir Studenica bio meta napada turskih osvajača. Studenički monasi tom prilikom ne spašavaju samo svoje živote, nego i manastirske relikvije. Među njima su, bez imalo sumnje, najznačajnije bile mošti prvog srpskog kralja. U periodu od 1687. do 1696. godine su mošti Stefana Dečanskog bile pohranjene baš u ovoj svetinji.

Crnorečka škola

Izuzev prepisivačke radionice, u manastiru Crna Reka je u prvim decenijama 18. veka funkcionisala i škola, koja je bila namenjena monasima i sveštenicima. Takođe, krajem narednog veka u ovoj svetinji je funkcionisala i škola u vidu internata.

Postoje indicije da je u pitanju svetinja, koja za razliku od mnogih drugih, nije rušena nijednom tokom svoje viševekovne istorije. Ipak, u određenom periodu je manastir ostao bez monaha, a nakon požara koji su izazvali turski osvajači.

Zanimljiv je podatak da je sedište trojice konzula početkom prošloga veka bio upravo ovaj manastir. Izuzev konzula tadašnje Kraljevine Srbije, tu su boravili i konzul Kraljevine Crne Gore i ruski konzul.

Pa ipak, to nije podrazumevalo da je manastir bio aktivan sve vreme, budući da je ponovo zapusteo pred početak Drugog svetskog rata.

Mošti mučenika i svetitelja

Krajem prethodnog veka je nedaleko od Prizrena prepodobni mučenik Hariton ubijen. Njegov grob nalazi se upravo u ovom manastiru, koji je takođe poznat i po moštima jednog podvižnika. Sveti Petar Koriški živeo je u 13. veku, a njegove mošti koje se u Crnoj Reci čuvaju, smatraju se i jednom od najznačajnijih manastirskih relikvija.

Veruje se da, iako je Petar Koriški živeo tokom 13. veka, njegove mošti u Crnu Reku bivaju prenete tek tri veka docnije i to zbog pozicioniranosti same svetinje, jer se radi o prilično zaštićenoj lokaciji.

Specifična arhitektura ove svetinje još je jedan od razloga za posetu. Glavna manastirska crkva, koja je posvećena Svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu nalazi se priljubljena uz jednu stenu i kao nepokretno kulturno dobro, spomenik je kulture od velikog značaja.

(Ona.rs / “Manastiriusrbiji” / “Hramsvetogsave” )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.