Priča o veri i tradiciji na izvoru hrišćanstva: Dušan Mihalek o proslavi pravoslavnog Božića u Svetoj zemlji

Proslava pravoslavnog Božića i Nove godine u Svetoj zemlji ima specifične karakteristike, s obzirom na bogatstvo verskih tradicija i kulturnih razlika u ovom regionu. Za pravoslavne vernike, Betlehem, kao mesto rođenja Isusa Hrista, predstavlja centralno odredište u vreme Božića.

Hodočasnici iz celog sveta dolaze kako bi prisustvovali misama i liturgijama, koje se održavaju u Crkvi Rođenja Hristovog, ali praznična atmosfera nije ista kao u većini pravoslavnih zemalja. U Jerusalimu, iako su prisutni specifični božićni običaji, naglasak je na duhovnim obredima, a više nego u drugim mestima, vernici se fokusiraju na liturgijski karakter praznika.

Nova godina, iako nije tradicionalno pravoslavni praznik, sve više dobija na značaju zbog kulturnih uticaja i prisustva stranih hodočasnika i turista. Ovaj period, između Božića i Nove godine, donosi specifičnu dinamiku u svetim mestima, koja se odražava u obeležavanju praznika, liturgijama i okupljanjima, ali i u svakodnevnom životu hrišćanskih zajednica u Izraelu.

O tome, ali i o svojim iskustvima kao turistički vodič u Svetoj zemlji, razgovarali smo sa našim najpoznatijim vodičem hodočasnika - Dušanom Mihalekom.

Nova godina u Svetoj zemlji

- Kada smo se 1991. doselili u Izrael, odmah smo primetili razlike u kalendarskim i verskim običajima - započinje razgovor za Ona.rs Mihalek:  - Jevrejski kalendar dominira, pa se Nova godina, Roš Hašana, slavi u septembru ili oktobru po gregorijanskom kalendaru. "Međutim, imigracija Jevreja iz bivšeg SSSR-a devedesetih godina unela je duh slavljenja 31. decembra. To je postao praznik koji se obeležava na svoj način, uglavnom u krugu porodice, uz skromne proslave.

Pravoslavni Božić

Proslava pravoslavnog Božića u Svetoj zemlji, posebno u Betlehemu, ima jedinstvenu simboliku.

- Betlehem, mesto rođenja Isusa Hrista, postaje središte događaja sa svečanim misama u Crkvi Rođenja Hristovog. Liturgije koje se održavaju u ponoć okupljaju hodočasnike iz celog sveta - kaže Mihalek i nastavlja: - U Jerusalimu, praznična atmosfera se razlikuje zavisno od kvartova. U hrišćanskim delovima, poput Starog grada, postavljaju se velike jelke, crkve su pune vernika, a Jerusalimski Santa, lokalna verzija Deda Mraza, poseċuje trgove i uveseljava decu.

Međutim, kako Dušan napominje, pravoslavni Božić u Svetoj zemlji ima svoje specifičnosti, jer se praznuje prema julijanskom kalendaru. To znači da se pravoslavni Božić slavi 7. januara, a mnogi vernici dolaze iz različitih zemalja da prisustvuju misama u Crkvi Rođenja Hristovog, koja je preplavljena vernicima.

- Dok su katoličke crkve ukrašene svetlima i božićnim ukrasima, pravoslavni vernici unose specifičan mir u hramove, prateći liturgiju i tradicionalno posteći do ponoći - dodaje Mihalek.

Za razliku od običaja u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama, paljenje badnjaka u Svetoj zemlji nije široko rasprostranjeno. U hrišćanskim zajednicama, naročito u Jerusalimu i Betlehemu, naglasak je na liturgijskim obredima, dok se badnjak, kao običaj, ne pali u istom obliku kao u Srbiji. Ipak, u zajednicama srpskih hodočasnika, moguće je da se običaj prenese iz domovine, ali to nije standardna praksa. Za mnoge, ključni trenutak je učešće u ponoćnoj liturgiji, dok badnjak kao simbolički element može biti prisutan u nekim porodicama ili manastirima.

Specifičnosti hodočašća u Svetoj zemlji

- Svetu zemlju ne treba posmatrati samo očima, već i srcem i dušom - naglašava Mihalek.

Hodočasnicima savetuje da koriste sva čula kako bi doživeli mirise, zvuke i atmosferu svetih mesta.

- Svi koji dolaze imaju različite običaje, a vodič mora da razume te razlike - objašnjava i dodaje da pravoslavni vernici, recimo, vole da se potope u svetu vodu reke Jordan, dok se muslimani izuvaju iz poštovanja pre ulaska na sveta mesta: - Izrael nije tipična turistička zemlja. Hodočasnici dolaze skromno, sa željom da duhovno obogate svoje iskustvo. Međutim, pandemija i političke nestabilnosti značajno su smanjili broj posetilaca poslednjih godina.

Mihalek, koji je u terorističkom napadu 7. oktobra 2024. godine i sam izbugio unuka, sada se nada da će mir ponovo zavladati, omogućavajući ljudima da nesmetano dolaze u Svetu zemlju.

Povezanost Srbije i Svete zemlje

- Veza između Srbije i Svete zemlje traje vekovima, još od vremena Svetog Save - objašnjava Mihalek i podseća na zadužbine Nemanjića, poput Crkve Svetog Đorđa u Akri i Aranđelskog manastira u Jerusalimu: - Naša istorija je duboko ukorenjena u ovoj zemlji, a hodočasnici iz Srbije često žele da osete taj duh i povezanost.

Dušan Mihalek zaključuje razgovor rečima: "Hodočašće je vrlo kompleksno iskustvo, a Svetu zemlju ne možete doživeti jednom. Uvek se poželite vratiti, jer svaki kamen ovde priča svoju priču."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.