Ivana je otišla na Santorini posle svih zemljotresa: Evo kako život tamo izgleda i da li je bezbedno putovati

Santorini, ostrvo nastalo na krateru drevnog vulkana, ponovo je u februaru 2025. privuklo pažnju sveta - ne zbog svojih spektakularnih zalazaka sunca, bele arhitekture na liticama i plavetnila Egeja, već zbog serije zemljotresa koji su potresli tlo pod nogama i uzburkali sigurnost stanovništva.

Od početka februara do početka marta, ostrvo je zabeležilo više desetina potresa. Najjači među njima dogodio se 16. februara, sa magnitudom od 5,7 stepeni po Rihteru. Iako bez ljudskih žrtava i sa minimalnim fizičkim oštećenjima, psihološki efekti su bili primetni - lokalne vlasti su evakuisale više od 11.000 ljudi iz predostrožnosti, a na trenutak je život stao.

Bila je to opomena. Podsetnik da je Santorini, bez obzira na to što se često opisuje kao "ostrvo iz snova", zapravo vrh aktivnog vulkana, jedne od najmoćnijih geoloških sila na planeti. Ostrvo koje duguje svoju lepotu upravo katastrofi - erupciji iz 16. veka pre nove ere koja je uništila minojsku civilizaciju na Teri, a za koju neki i danas tvrde da je inspirisala mit o potonuloj Atlantidi.

No, kao i mnogo puta ranije, Santorini je pokazao da ne gubi lako svoju draž, čak ni kad se zemlja pod njim uznemiri.

Beograđanka Ivana nam se javlja sa Santorinija

U vreme kada se većina turista još uvek dvoumi da li da uopšte uplati letovanje za ovu godinu na Santoriju, tamo se, usred aprila i bez dvojbe zatekla i Ivana Petrović, profesor fizičkog vaspitanja, naša sagovornica, koja je odlučila da svojim očima vidi kako izgleda život "dan posle".

- Santorini je i dalje prelep. Zemljotres ga nije značajno oštetio - sve je stabilno, kuće i zgrade su netaknute. Iako je oko 11.000 ljudi bilo evakuisano iz predostrožnosti, lokalci kažu da nisu paničili. Oni se još sećaju snažnog zemljotresa iz 1956. godine, kada je ostrvo pretrpelo ozbiljna oštećenja – ovaj sadašnji nije ni blizu tog nivoa - počinje Ivana za Ona.rs i nastavlja:

- Zanimljivo je da sam tokom boravka osetila još nekoliko manjih potresa, jačine od oko 3 stepena Rihtera, ali niko od lokalaca nije pravio paniku.

I zaista, Santorini sećanja nosi daleko teža. Zemljotres iz 1956. godine bio je razoran: tada je srušeno više od 2.000 objekata, stotine su povređene, a desetine poginule. Taj događaj je urezan u kolektivno pamćenje ostrva, dok je ovaj najnoviji, kako kažu lokalci, bio tek "podsetnik".

- Na Santoriniju danas živi jako malo pravih meštana. Većina stanovništva su biznismeni koji se bave ugostiteljstvom. Ostrvljani koje sam srela deluju pomalo rezignirano, kažu da su rezervacije ove godine čak 60% niže nego ranije. Kada ih pitam da li je bezbedno živeti ovde i da li ostrvo može nestati, odgovaraju uz osmeh: "Nikad se ne zna - Santorini je jedan veliki vulkan".

Uprkos svemu, život se vraća. Vanredno stanje je ukinuto 4. marta, škole rade, turisti se polako vraćaju. Čak ni čuvena Crvena plaža, za koju su neki mediji pisali da je "nestala", nije pretrpela nikakve promene, kaže nam naša sagovornica Ivana Petrović.

- Svi su se vratili i čekaju sezonu. Ali oseća se neka tiha neizvesnost, kao kad stojiš na ivici nečega što ne vidiš, ali znaš da je tu.

Ivana nam govori još i da je ovog aprila neuobičajeno vetrovito i da turista još uvek nema mnogo. Ali, lokalci ih željno iščekuju, njihov život je pre nešto više od mesec dana vraćen u normalnu i spremaju se za uzbudljivu letnju sezonu.

Lepota koju bi bilo šteta izgubiti

Santorini, smešten u južnom Egejskom moru, poznat je po svojim belim kućama sa plavim kupolama koje se uzdižu iznad tamnih litica kaldere. Ova arhitektura, posebno u mestima poput Oije i Fire, odražava tradicionalni kikladski stil, gde su kuće često uklesane u stene kako bi se zaštitile od jakih vetrova i letnjih vrućina. ​

Plaže Santorinija su jedinstvene zbog svog vulkanskog porekla. Kamari plaža, sa crnim peskom, i Crvena plaža, okružena crvenim stenama, svedoče o erupcijama koje su oblikovale ostrvo. Bela plaža, čiji je prilaz dostupan samo čamcem, nudi kontrast sa svojim svetlim stenama i šljunkom. ​

Kaldera Santorinija, ostatak drevne vulkanske erupcije, pruža spektakularne poglede koji oduzimaju dah. Ova prirodna formacija nije samo geološki fenomen, već i simbol otpornosti i lepote ostrva.​

I vinarstvo na Santoriniju ima dugu tradiciju. Gajenje vinove loze na vulkanskom tlu daje vinima jedinstven karakter. "Assyrtiko", autohtona sorta grožđa, poznata je po svojoj visokoj kiselosti i mineralnosti, dok Mavrotragano, crvena sorta, proizvodi vina bogatog ukusa i arome.

Santorini, dakle, nije samo razglednica; to je ostrvo koje živi i diše, oblikovano prirodnim silama i ljudskom prilagodljivošću. Njegova lepota leži u kontrastima, između svetlih kuća i tamnih stena, između mirnih plaža i dinamične geologije, između tradicije i savremenog života.

Putovanje na Santorini ove godine - za i protiv

Za:

Ostrvo je potpuno funkcionalno - infrastruktura nije oštećena.

Manje gužve - idealna prilika za mirniji doživljaj Santorinija.

Lokalci su gostoljubivi, čak i u ekonomskom padu, spremni da dočekaju turiste.

Protiv:

Psihološka nelagoda zbog seizmičke aktivnosti.

Još uvek manji broj letova i rezervacija, pa je logistika ponekad izazov.

Vetrovito proleće i lagana neizvesnost u vazduhu.

Utisak koji ne može ništa da pokvari

Našoj sagovornici, Ivani Petrović, Santorini je pokazao da, iako je ostrvo suočeno sa prirodnim neprilikama, život na njemu mora dalje da teče. Zemljotres je možda uzdrmao tlo, ali nije poljuljao stabilnost svakodnevnog života. Meštani su naučili da žive sa opasnostima koje dolaze s vulkanom, i u tom prihvatanju nestabilnosti leži deo njegove šarma.

Iako se na prvi pogled može činiti da je Santorini samo turistički raj, Ivana je osetila njegovu pravu, autentičnu svakodnevicu. Ostrvo nije nestalo, ljudi su se vratili i nastavili sa životom. I to je najvažnija poruka, a Santorini ostaje, sa svim svojim lepotama i nesigurnostima, i dalje jedan od najprivlačnijih delova sveta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.