Ja sam ponosni paradajz turista i obožavam Paraliju: Uz pržene krofne i miris pasulja, letovanje je sreća

Postoje mesta na koja se vraćamo svake godine. Ne zbog komfora, ne zbog novih restorana ni luksuznih apartmana, već zbog nečeg mnogo dubljeg – osećaja da tamo pripadamo. Grčka je za mnoge s ovih prostora upravo to mesto – geografski blizu, ali srcu najbliže. I dok danas letovanja često izgledaju kao katalog scena za Instagram, ima i onih koji se sa osmehom sećaju vremena kada je vrhunac luksuza bio hladovina bora, frižider u dvorištu i krofne pravljene u vangli prečnika metar.

„Kako da objasnim nekome ko nije bio ni rođen kad sam ja išla u diskoteke u Olimpskoj regiji…“, počinje svoju priču Nena Jelena Miladinović Stanković na stranici Grčka info i odvodi nas u Grčku sedamdesetih – u vreme kada su Paralia, Platamon i Stavros bili san svake porodice iz bivše Jugoslavije.

Letovala je, kaže, sa roditeljima u kampu Hellas kod Platamona. Imali su prikolicu marke „Brako“, bez predšatora – samo tenda. Godinama kasnije stigao je i taj predšator, ali duh letovanja ostao je isti: pasulj, sataraš, punjena paprika, pile pečeno u lokalnoj pekari. Komšinica iz Niša je sa sobom donosila vanglu za krofne „koju nikad pre ni posle nisam videla – mislim da je imala prečnik jedan metar“, piše Nena kroz smeh. Krofne su se valjale u kristal šećer, nikakav prah šećer, i delile po celom kampu. „Mirisale su tri dana.“

Salata od vrućeg paradajza, prženi narezak, stari frižider u dvorištu koji deliš sa još dve porodice i rešo sa dve ringle – to je bilo sasvim dovoljno. I više od toga.

"Nije bilo kafića na plažama, ni suncobrana, osim onih koje poneseš od kuće. Eeee to je bilo vreme", piše ona.

Deca su nestajala na ceo dan, igrala se po kampu, jela kod komšija, niko nije znao gde su tačno, ali niko nije ni brinuo. Letovanja su trajala po tri nedelje, nekad i dva meseca – dok se roditelji smenjuju u dolascima.

„Naši najbolji prijatelji bili su porodica iz Zagreba, s dvoje dece. Njihov otac je spremao školjke koje smo mi deca sakupljali. Godinama smo letovali zajedno, a tu su bili i Lefteris, advokat iz Larise, i njegova supruga Elena, profesorka harfe iz Atine. Imali su dve ćerke i svake godine smo dolazili u isto vreme. Takva letovanja se ne zaboravljaju.“

"Kakav crni kafućino, frape, ledeni čajevi, apartmani od 7+ zvezdica, gde viđaš samo sobarice, konobare, kuvare, ne znaš ko je u apartmanu do tvog i trošiš hiljade i hiljade eura samo zbog Insta ili Tik Tok pratioca, tj. zbog fotografija koje pokazuju dubinu tvog džepa. I sve to zbog nekog, a bez duše", zaključuje oa.

Komentari koje nose isti miris prošlih leta:

Priča Nene Jelene dirnula je mnoge koji su svoje leto provodili na sličan, jednostavan i iskren način. Njene uspomene kao da su probudile uspavana sećanja i drugih putnika na Grčku koja se ne meri luksuzom, već druženjem, igrom i istinskim zadovoljstvom koje donosi more i sunce. U komentarima su se nizale prizore kampovanja, pravih ukusa i radosti koje se danas retko sreću, ali koje i dalje žive u srcima onih koji su ih doživeli.

„Spavala sam u šatoru u Šušnju i kamp kućici u Buljaricama. I ništa mi nije smetalo.“

„Sećam se sladoleda između dva keksa i Mevgalovog čokoladnog mleka sa folijom na zatvaraču – kad ga kupim i danas, radujem se kao dete!“

„Zaboravim gde je Čačak… ali bukvalno. Kamp je bio svet za sebe. Nismo znali za hotele ni za pet dana letovanja. To je danas smešno, pet dana – taman da ti se koža privikne na sunce.“

„Družili smo se s grčkom decom, učili sirtaki, palili logorske vatre. Pevale su se pesme bivše Juge. Paralija je bila mala, ali velika u našim sećanjima.“

„To je bilo neko drugo vreme – vreme kad je letovanje bilo stvar duše, a ne pokazivanje garderobe i brojanja lajkova.“

Nena Jelena završava rečima koje mnogi mogu da potpišu:

„Išla sam ja godinama kasnije u životu na mnoga mesta u Grčkoj, ali vazduh ispod Olimpa za mene ima poseban dah detinjstva, mirnog života, bezbrižja, slobode i sreće… I da, ja sam ponosni paradajz turista koji uživa u gužvi i vašaru u Paraliji. Ako ne dođem ovde, kao da nisam bila na moru. Šta ću – kad volim..“

I u tome jeste poenta. Grčka nije (samo) destinacija – to je mesto gde dišemo uspomene. Gde se setimo kako je mirisao pasulj u kampu, kakav je ukus imao narezak iz tiganja, i kako je izgledalo leto kad nismo imali ništa – a zapravo imali sve.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.