Bili, videli i uverili se: Jedno od najlepših ostrva Kiklada je potpuno bezbedno i u najmanju ruku fascinantno

Videti ostrva Kiklada znači upoznati neku sasvim drugačiju Grčku. Ne onu na koju smo, koliko-toliko navikli, sa prostranim plažama, gde je sve upućeno na odmor i uživanje.

Istini za volju na Santoriniju jeste sve usmereno na uživanje, ali najpre u lepoti autentične kikladske arhitekture, istoriji, ukusima i bogatom noćnom životu. Sve to je upotpunjeno plavetnilom Egejskog mora i ostrvcima vulkanskog porekla u blizni glavnog ostrva, Tire ili Santorinija, kako je nama poznat.

Iako smo do pre nekoliko meseci imali priliku da čitamo o zemljotresima na Santoriniju, ako upitate ostrvljane čućete da to za njih nije ništa neobično i da su na zemljotrese navikli. Da sve bude još interesantnije, čak i dok smo nedavno boravili na Santoriniju, bio je jedan zemljotres, jači od četiri stepena. Iskreno, niko od nas ga nije osetio i to definitivno nije umanjilo lepotu boravka na ovom, u najmanju ruku jedinstvenom ostrvu.

Zahvaljujući inicijativi sekretara Grčke nacionalne turističke organizacije (GNTO), gospodina Andreasa Fiorentinosa i gradonačelnika ostrva Santorini, gospodina Nikosa Zorzosa, posetu novinara iz Srbije organizovali su Grčka nacionalna turistička organizacija (GNTO) i opština Santorini.

I ne samo da smo se uverili da na Santoriniju nema opasnosti od zemljotresa, nego smo imali prilike i da bolje upoznamo, po mišljenju mnogih, jedno od najlepših ostrva Kiklada.

Ostrvo nastalo od vulkana

Iako je maj, na Santoriniju turista ne manjka. Kako nam je u razgovoru rekao gospodin Zorzos, gradonačelnik Santorinija, mnogo ih je više tokom jula i avgusta. Ipak, on ne pominje masovni turizam.

- Nisu nam potrebni novi smeštajni kapaciteti, jer funkcionišeno i sa ovima. Ne govorim o masovnom turizmu, već kažem da imamo dovoljno turista – rekao je gradonačelnik Santorinija i dodao:

- Santorini je jedno posebno mesto i uvek će privlačiti turiste. Često kažem da se Santorini rodio kada je nastao i svemir i da je to bio jedan mali „Veliki prasak“.

S obzirom na to da je u pitanju ostrvo koje je i nastalo dejstvom vulkana, to se i danas u blizini Santorinija mogu videti manja ostrva vulkanskog porekla, među kojima je i jedan aktivni podvodni vulkan. Kako nam je gradonačelnik objasnio, kada budemo posmatrali čuvenu kalderu Santorinija iz druge perspektive tokom krstarenja, imaćemo prilike da golim okom vidimo slojeve koji su tokom minulih vekova nastajali i koji su, svaki na svoj način i zaslužni za nastanak ostrva.

Da dodamo još i to da smo gradonačelnika pitali da li će i ovog leta, kao i pre koju godinu biti direktnih letova iz Beograda do Fire, glavnog grada ostrva. Odgovor koji smo dobili nam je ulio nadu da će i srpski turisti moći lakše da doputuju do ovog fantastičnog kikladskog ostrva, jer nam je gospodin Zorzos tokom razgovora rekao da će o tome razgovarati i sa predstavnicima avio kompanije i Nacionalne turističke organizacije Grčke.

Doduše, i da do toga ne dođe, let preko Atine nije naročito zahtevan, a kratak let do Santorinija iz glavnog grada Grčke još manje.

Glavni grad ostrva

Maj na Santoriniju možda je i najbolje vreme da se upoznaju lepote ovog kikladskog ostrva bez gužve. Istini za volju turista ima i sada.

Uske kaldrmisane ulice, brojne prodavnice i ugostiteljski objekti, ali i crkve, a sve krečene u belo sa karakterističnim plavim krovovima, čine Firu možda i najinteresantnijom lokacijom za fotografisanje, uz Iju ili Oju (kako je mnogi nazivaju), drugi veći grad na Santoriniju.

I koliko god to možda zvučalo čudno, gde god da napravite“selfi“ ili neku fotografiju u ovom gradu, ona će biti lepa. Da li zbog same arhitektrure ostrva ili zbog plavetnila Egeja, tek svaka odražava lepotu Santorinija u punom sjaju.

Posebno nas je oduševilo to što smo imali prilike da se uverimo koliko su ostrvljani dobronamerni prema turistima. Ne samo da su imali reči hvale za našu zemlju, nego su mnogi sa kojima smo tokom boravka na ostrvu porazgovarali, pomenuli i da imaju neke veze sa Srbijom. Ili su u našoj zemlji studirali ili imaju prijatelje iz Srbije ili su jednostavno bili turistički i žele ponovo da dođu.

Večeri u Firi posebna su priča. Sve one uske kaldrmisane ulice vrve od posetilaca, kojima nije baš lako da u mnoštvu noćnih barova i klubova izaberu jedan u kome će uživati. A za one sklonije mirnijim večerima, uvek je tu opcija šetnje stazom sa pogledom na jedan od nekadašnjih vulkana u blizini Santorinija. I naravno, fotografisanje u noćnom ambijentu.

„Obični“ i neobični muzeji Santorinija

Ako želite da idete na Santorini da biste samo uživali u kupanju i sunčanju, bićete iznenađeni. Iako ostrvo ima plaže, prekrivene mahom peskom karakteristično crvenkastih i crnih nijansi, istina je da turisti ovo ostrvo najčešće posećuju iz drugih razloga.

Na svakom koraku se može pronaći nešto drugačije i jedinstveno. I možda je upravo to ono što privlači turiste iz celog sveta da posete Santorini.

U jugozapadnom delu Santorinija nalazi se arheološko nalazište Akrotiri i istoimeno selo. Nalazište kao nalazište nekome možda i ne bi bilo tako interesantno dok ne sazna da je u pitanju jedno od najznačajnijih naselja iz doba praistorije na području čitavog Mediterana. I da sve bude još zanimljivije, iako je potrebno više od sata za obilazak, to je tek 30-ti deo nekadašnjeg grada koji je do sada otkriven. Sasvim jasno da se razume koliki je značaj to naselje imalo.

Razlog zbog koga je Akrotiri tako dobro očuvan do današnjih dana upravo je vulkanski pepeo nastao nakon velike erupcije u prvim decenijama 17. veka. Smatra se da je tu postojala minojska civilizacija. Ista ona o čijem postojanju svedoči palata Knosos na Kritu. Vekovima unazad, još od velike erupcije koja se zbila najverovatnije 1613. godine pre nove ere je ovo naselje bilo skriveno, da bi 1967. godine počela otkopavanja.

Gusto raspoređene višespratnice činile su srž ovog minojskog naselja. Danas se mogu videti samo viši spratovi, dok niži tek čekaju da budu otkriveni.

Poznato je da je antičko naselje bilo pokriveno kanalizacionim sistemom i da je bilo planski izrađeno. U kućama su postojale i slike, te kreveti i toaleti, koliko god možda to danas zvučalo neverovatno. No, ako posetite Akrotiri, svakako ćete se u to i uveriti.

Kao ravnoteža takvom jednom muzeju, Santorini nudi i savremeniju varijantu. Muzej paradajza, kako smo ga mi „preksrtili“, a zapravo originalnog naziva Tomato industrial museum „D. Nomikos“, koji se nalazi u selu Vlihada, sušta je suprotnost pomenutom arheološkom nalazištu, ali podjednako zanimljiv i vredan posete.

I ne samo zato što ćete imati priliku da čujete o još jednoj velikoj erupciji vulkana, koja se zbila u novijoj istoriji, nego i zato što ćete videti hologramski kako je izgledala nekada proizvodnja paradajza na Santoriniju. Inače, u pitanju je autohtona vrsta paradajza, specifičnog, slatkastog i slobodno možemo reći, savršenog ukusa, koji mu daje i klima i zemljište.

Polovinom prošloga veka, 1956. godine Santorini je pogodila još jedna velika erupcija vulkana, koja je ostavila značajan trag na ostrvu. O svemu tome smo imali prilike da čujemo od gospodina Andreasa, jednog od najstarijih radnika fabrike paradajza, u okviru koje funkcioniše i pomenuti muzej. A da bi nam poseta ovom jedinstvenom muzeju zaista ostala nezaboravna, potrudili su se naši domaćini. Pored toga što je i potpisnik ovih redova bio „dobrovoljac“ da se okuša u simulaciji proizvodnje paradajza, imali smo priliku i da isprobamo kako radi ručna mašina za zatvaranje konzervi. Nekome od nas je to uspelo iz prvog puta, nekome baš i ne, ali nam je svakako poseta ovom muzeju bila izuzetno zanimljiva.

Da Santorini ima mnogo više od plaža i mroa da ponudi, dokaz je i Kulturni centar „Symposion“, koji se nalazi u selu Megalohori. Posebna vrsta energije oseća se na mestu koje je, prema tvrdnjama domaćina isnpirisano muzama i antičkim grčkim božanstvima.

A kada nam je gospodina Janis Pantazis, koji sa suprugom vodi ovaj centar rekao da će svako od nas „postati muzičar“ nakon predstavljanja njegovog rada, priznajem da niko od nas nije verovao.

Međutim, ako imate otvoren um i dušu, te se prepustite muzici, možete biti sigurni da ćete doživeti jedno, u najmanju ruku neobično iskustvo. Tokom programa koji ovaj kulturni centar organizuje za sve posetioce, osim predstavljanja zanimljivih priča iz grčke mitologije i brojnih, mahom starinskih instrumenata koje je Janis strpljivo prikupljao, upićete svu pozitivnu energiju koju ovaj čovek deli sa svima. Kao uostalom i svako ko živi ono što radi.

A da smo postali muzičari, nismo, ali smo uživali u ritmovima koje smo pod prijateljskom „dirgentskom palicom“ našeg ljubaznog domaćina svi zajedno izvodili, u to nema sumnje.

I naravno tradicionalna jela

Ako ste mislili da ćete se na Santoriniju samo fotografisati, posmatrati lepotu ostrske arhitekture, posetiti muzeje i prošetati gradovima, prevarili ste se. Jednostavno, ako posetite ovo ostrvo, a ne isprobate neke od tradicionalnih gastronomskih specijaliteta, mnogo ćete propustiti.

Odakle početi, teško je reći. Da li od čuvenene fave, koja ima poseban ukus na Santoriniji, jer se priprema od autohtone žitarice ili od ćufti od paradajza, opet specifičnih za ovo ostrvo.

Kuhinja ovog kikladskog ostrva je u tom smislu specifična što uključuje dodatak kapara. Tako se čuvena grčka salata na Santoriniju uglavnom služi uz dodatak ne samo ukiseljenog ploda kapara, nego i po kojeg lista, što joj daje specifičan, vrlo interesantan ukus.

Kao i samo ostrvo, tako je i njegova kuhinja specifična. Da odete na Santorini, a da ne probate kacuni, što je domaća vrsta krastavca ili patlidžan i to beli i zeleni, povrća specifičnog za ovo ostrvo ili santorinijsku favu, nije preporučljivo, jer nećete imati prilku da uživate u tim neobičnim ukusima. Osim toga, kako nam je gradonačelnik ostrva rekao, ne bi trebalo da propustimo ni slatkiš melipini, koji se nekada tradicionalno pripremao za Uskrs, ali danas predstavlja jedan od specijaliteta ostrva u čijem ukusu mogu da uživaju i brojni turisti.

Da budemo iskreni, šta god budete probali od hrane na Santoriniju nećete pogrešiti. Još ako tome dodate i neka od čuvenih ostrvskih vina, među kojima su ona od sorte Asirtiko najpoznatija, ugođaj će biti potpuno.

Inače, vina sa Santorinija posebna su priča. A vinogradi, koji se prostiru na površini većoj od 12.000 hektara naročito privlače pažnju zbog neobičnog rasta vinove loze. Naime, da bi loza mogla nesmetano da se razvija u tim i takvim uslovima, vinogradari sa ostrva je na specifičan način povezuju, pa vinogradi na Santoriniju ne liče na one na koje smo navikli.

Kruna boravka na Santoriniju

Za kraj, ostavili smo ono što se ne sme propustiti tokom boravka na ostrvu. Iako se cene krstarenja oko Santorinija kreću od 80 evra pa naviše, možete biti sigurni da to iskustvo vredi svaku paru, što bi se reklo.

Višečasovni izleti brodovima i katamaranima „Sunset Oia“ nude turistima zaista nezaboravno iskustvo. I ne samo zato što će imati priliku da uživaju u zalasku sunca, koji je po mišljenju mnogih možda i najlepši baš na Santoriniju, nego i zato što će svojim očima videti kalderu i sve slojeve koji su vekovima formirani da bi nastalo današnje ostrvo Santorini.

I to je tek manji deo zanimljivih iskustava tokom krstarenja. Svi brodovi voze turiste i do čuvenih toplih izvora, koji se nalaze u blizini dva vulkanska ostrva, Palja i Nea Kameni, koje je jedan od ugašenih vulkana. Činjenica da se prolazi nadomak jednog od aktivnih vulkana, Nea Kameni dodatno upotpunjuje užitak tokom krstarenja oko Santorinija. Baš na tom mestu nalazi se i omanja crkva posvećena Svetom Nikoli, koja upotpunjuje lepotu tog dela Egeja.

Prolazi se i pored ostrva Tirasja, koje i dalje odoleva savremenom turizmu. Na njemu živi tek oko četiri stotine ljudi, koji se uglavnom bave ribarenjem. Iako je ostrvo u blizini turistički atraktivnog Santoriniji, uspelo je da očuva svoju autentičnost i na njemu postoji samo dva objekta namenjenih smeštaju posetilaca. Da li zato ili iz nekog drugog razloga, tek plavetnilo Egejskog mora na tom mestu dolazi do punog izražaja.

Još po nešto o Santoriniju

Mnogi hoteli na ostrvu i te kako vode računa o bezbednosti turista. Tako je i u hotelu „Rocabella“ u mestu Imerovilji u kom smo bili smešteni, gde su nas odmah informisali da su sve smeštajne jedinice zaštićene od zemljotresa jačine do osam stepeni. Možda baš zato i nismo ništa osetili tokom nedavnog zemljotresa koji je bio jači od četiri stepena, ko zna?

Ukoliko odlučite da uživate u gastronomskoj ponudi Santorinija i posetite tavernu „Santorinia“ u Firi, ne samo da ćete uživati u pogledu na Ifestios, vulkansko ostrvo u blizini Santorinija, nego i u jelima koje pripema kuvar, koji je nosilac Mišelinove zvezdice. Sve to je upotpunjeno i muzikom uživo, što ugođaj čini neverovatnim. I naravno, Srbi kao Srbi, bili su slobodni da muzičare zamole i da odsviraju čuvenu grčku pesmu „Min mu timonis matja mu“, što su oni sa zadovoljstvom učinili za njihove prijatelje iz Srbije, kako su nas nazvali.

Još jedan od restorana u Firi koji vredi posetiti je „Kipos“. Ne samo zbog fenomenalnih jela, nego i zbog još nečega. Iako nije baš pravi muzej, onakvim kakvim ga zamišljamo, ispod tog restorana možete posetiti i podzemne pećine, kako biste izbliza videli vinski podrum u kome se, čak dva nivoa ispod zemlje, čuvaju boce vina iz celog sveta. Naravno da nas je zanimalo da li imaju i vina iz Srbije? Kako nam je objasnila gospođa Fotini, koja nas je i vodila u obilazak, nažalost iako ima prijatelje u našoj zemlji, vina iz Srbije nisu „stigla“ do ovog neobičnog, slobodno možemo reći muzeja. Pa ako krenete put Santorinija, slobodno ponesite neko naše tradicionalno vino, koje zavređuje da se nađe među brojnim vinima u ovom podrumu.

I ne zaboravite, Santorini je ostrvo specifične arhitekture i ima mnoštvo stepenica. Osim dobre volje i kondicije, obavezno ponesite udobnu obuću. Sigurno će vam biti od koristi kada budete istraživali ovo, po mnogo čemu neobično i jedinstveno grčko ostrvo.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.