Otišla sam na paranormalno putovanje i zbog jedne stvari sam ZANEMELA: Petrovdan mi više nikad neće biti isti

Vrelih 35 stepeni je utihnulo i ostavilo je beogradski da asfalt pucketa kao da će se otvoriti pod težinom prošlih života, a mi, mala grupa zaljubljenika u neobjašnjivo, krenuli smo na put ka jednoj od najmističnijih tačaka srpskog prostora: tvrđavi Maglič.

Ovo nije bio turistički izlet. Ovo je bilo zanimljivo putovanje koje organizuje Muzej paranormalnog iz Beograda, jedinstveno mesto koje ne traži od vas da verujete u duhove, nego da otvorite oči za ono što već osećate. Vampiri, amajlije, zaboravljeni naučnici, srpske legende - sve to kao da se skupilo u tački zvanoj Maglič.

Tvrđava iznad magle

Maglič ne brani više ništa, a opet sve čuva. Nalazi se iznad reke Ibar, na steni toliko strmoj da srce radi više od nogu dok se penjete. Obnovljen je delimično, pa sada dozvoljava da šetamo njegovim zidinama, da posmatramo dolinu i da se, bar na trenutak, zapitamo koliko sveta je tuda prošlo, a koliko ga još ima u senkama.

Izgradili su ga u 13. veku - možda Stefan Prvovenčani, možda Uroš I, a možda je izgrađen i na inicijativu Danila II - kao čuvara svetinja Studenice i Žiče, ali i granice između vidljivog i nevidljivog. Nekada je bio sedište upravo arhiepiskopa Danila II. Danas je sedište tišine i uspomena.

Kažu da ime dolazi od reči magla - jer ju je oduvek bilo. I jeste. Dok se penjemo, sunce prži, ali čim priđeš kapiji, nešto se utiša. Vazduh se promeni, zvuk utihne, a vetar počne da šapuće svoje tajne.

Magličem smo imali šansu da šetamo baš na poseban dan - Petrovdan, pa je tako bila postavljena i umetnička postavka koja ga slavi. Maglič i Petrovdan oduvek su bili povezani kroz narodna verovanja i duhovnu simboliku. Dok Petrovdan, praznik posvećen apostolima Petru i Pavlu, označava trenutak duhovnog rasvetljenja i unutrašnje snage, a Maglič kao mistično mesto tišine, otpora i energetske moći. Predanja kažu da se oko Petrovdana magla spušta na tvrđavu ne bez razloga - tada se, prema verovanjima, "otvaraju portali" za ličnu spoznaju i pročišćenje. U selima oko Magliča na ovaj dan još uvek se pale petrovdanski ognjevi, dok se veruje da kamen iz Ibra ostavljen na zidinama donosi zaštitu i blagostanje.

Za mnoge savremene putnike, Petrovdan na Magliču predstavlja trenutak tišine, oslobađanja i duhovne obnove - što smo mi definitivno mogli da osetimo.

Žena u belom

Jedna od najupornijih legendi tvrdi da se noću po Magliču šeta žena u belom. Ne govori. Ne traži ništa. Samo prolazi.

Neki kažu da je bila monahinja koja je ostala do kraja, kada su Osmanlije upale, i umrla moleći se. Drugi da je bila neka mlada iz okolnih sela, koju su silom udomili, pa se bacila sa zidina. Treći, da je jednostavno neko ko nije dočekao onog koga je voleo, pa joj je ostalo samo da hoda.

I svi su možda u pravu. Jer kad padne noć i tvrđava se zamagli, mnogi su svedočili da su videli figuru žene kako stoji na južnom bedemu. Bela haljina, duga kosa, ali bez lica. Samo prisustvo. Prisustvo tuge, čekanja, možda oproštaja.

Mi smo se združili sa kamperima koji su uživali u ovoj prelepoj prirodi, ali kampu u okviru Maglič-grada. O očuvanju tvrđave i revitalizaciji brine udruženje "Maglič-grad", koje organizuje razne kulturne i duhovne događaje - od umetničkih radionica do tematskih skupova sa astrolozima, ezoteristima i istraživačima alternativne istorije, čime Maglič dobija novo značenje u savremenom kontekstu. Sada je idealno mesto za okupljanje obožavatelja prirode ali i misticizma, a među njima čuli smo i jednu zanimljivu priču od naše astrološkinje.

- Jutros sam se malo čitala i podsećala se svega o čemu ću da vam govorim na ovom predavanju, i usred preslišavanja, prekinula me je drugarica koja me je čula. "Ček, ček, šta si to rekla za ženu u belom?" Pitala me je i sama pobledela kao krpa. Ispričala sam joj legendu, a ona je samo rekla: "Ja sam mislila da je to neki pas, ali delovao mi je previše visoko".

Svi smo zanemeli.

Eto, izgleda da se ove stvari ipak dešavaju onome ko je spreman da ih vidi.

Rashlađivanje u Ibru i snažna energetska tačka

A mi, mala ekipa s fotoaparatima, notesima, neki i sa kristalima i pitanjima, ostali smo nemi dok smo sedeli na bedemu, slušajući tišinu i vetar. Tu ti više ništa ne treba. A, nakon vrelog uspona, usledio je nešto rasterećeniji spust. Radovali smo se jer smo znali - vreme je da se bućnemo u Ibru. Na jednoj od pritoka ove reke, kod malog vodopada, od kamenja je napravljen i prirodni bazenčić, tako da je to bilo idealno mesto za razmišljanje o svemu što smo doživeli na tvrđavi  - ali i za zanimljivo predavanje o astrološkom značaju ovog mesta.

Tvrđava je u prošlosti često bila mesto okupljanja mistika, iscelitelja i onih koji su praktikovali drevne oblike znanja - uključujući i astrologiju. Smatra se da su upravo ovde prvi astrolozi, još u srednjem veku, posmatrali nebo zbog izuzetno čistog pogleda na zvezdani svod i tišine koju pruža ovo brdo.  U astrološkoj simbolici, Maglič bi bio pandan Plutonu ili Škorpiji - energija pročišćenja, smrti i obnove. Mesto na kom se stari obrasci ruše, a nova unutrašnja snaga rađa. Upravo zbog toga i danas privlači duhovne tragače, ljubitelje zvezda, kao i one koji žele dublji kontakt sa sobom.

Zanimljivo je i da se Maglič nalazi duž takozvane "zmajeve linije" - zamišljene energetske ose koja povezuje mnoga sveta mesta, a astrolozi i ezoteričari veruju da takve tačke pojačavaju delovanje nebeskih tranzita, naročito u vreme eklipsi, retrogradnih planeta i velikih konjunkcija. Zbog svoje orijentacije ka nebu i tišine oko zidina, Maglič je postao mesto na kojem astrolozi, regresoterapeuti i mistici praktikuju rituale tokom punog meseca, pomračenja i solsticija. Kažu da se ovde zvezde vide dublje, a unutrašnji uvidi dolaze jasnije.

Za neke, Maglič je samo srednjovekovna tvrđava. Za druge, energetska tačka na karti Balkana, savršena za duhovni i astrološki rad. Veruje se da se nalazi na liniji koja povezuje duhovna središta poput Žiče, Studenice i Rtnja, stvarajući prirodan energetski tok, sličan lej linijama u Engleskoj.

Ovo putovanje ne bi postojalo bez Muzeja paranormalnog, mesta koje ne pokušava da ti proda misteriju, nego ti je pokaže u ogledalu. Oni ne donose duhove - oni otkrivaju one koje si već nosio.

Maglič je bio idealan izbor, jer tu se sve spaja: istorija, vera, mit, bol, tišina, reka, i ono neizgovoreno.

Šta sam ponela nazad? Ne dokaz. Ne fotku duha. Nego osećaj da su mesta živa - i da nas čekaju da im priđemo s poštovanjem. Da sve što su nas učili da zaboravimo - živi u magli, pod prstima kamena i u koracima žene u belom.

Ako se ikada zateknete u toj dolini, ne pitajte  "da li je to istina?" Samo ćuti.te I možda ćete i vi čuti ono što nije za uši, nego za dušu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.