Nastalo ljudskom rukom, ovo crnogorsko ostrvo simbol je viševekovne tradicije i jednog grada na obali Jadrana

Verovatno da prvi pomorci, koji su i ustanovili ovu tradiciju, nisu ni slutili da će od svega nekoliko kamenja postati jedno ostrvo u pravom smislu te reči. Jednostavno su tako iskazivali poštovanje i zahvalnost Bogorodici, čija se ikona na tom mestu iznenada pojavila.

Kada su se neki pomorci vraćali sa dalekog putovanja, još davne 1452. godine, ugledali su nešto neobično na jednoj steni u moru prekoputa Perasta. Bila je ikona na kojoj je prikazana Bogorodica sa Isusom Hristom. Počev od tog 22-og dana meseca jula, mornari su počeli da na krajnje neobičan način odaju počast Bogorodici.

Jednostavno su svaki put kada bi se vraćali sa plovidbe baš na tom mestu polagali po jedan kamen. Prvo je bila formirana omanja, pa veća stena i na kraju ostrvo nazvano Gospa od Škrpjela.

Dovitljivi stanovnici Perasta i okoline, učinili su još nešto. Ne samo da su dodavali kamen po kamen i tako načinili ostrvo, nego su se dosetili još nečega. Jedrenjake koji više nisu mogli da budu korišćeni, oni su potapali u blizini ostrvceta, ne bi li tako gomilu kamenja održali. I uspeli su.

Svetinje na ostrvcetu

Prema lokalnoj legendi, vrlo brzo nakon što je na steni pronađena Bogorodičina ikona, tu je sagrađena pravoslavna svetinja.

Gotovo dva veka je crkva na Gospi od Škrpjela bila pravoslavna, da bi rimokatlička postala 1632. godine. Smatra se da od tada nije menjala izgled.

I ne samo da je zanimljivo videti svetinju na tako malom ostrvu, nego pažnju posetilaca posebno privlači i njena unutrašnjost. Osim ikone Gospe od Škrpjela, koja je i zaslužna za nastanak ovog ostrva, tu se mogu videti i dela Tripa Kokolje, poznatog umetnika iz Kotora.

Neverovatno umetničko delo

I sve to gubi na značaju kada se ugleda tapiserija Jacinte Kunić-Mijović. Razlog zbog koga se smatra nesvakidašnjim umetničkim delom nije samo priča koja njen nastanak prati, nego i materijal koji je za njenu izradu korišćen.

Dugih 25 godina je Jacinta čekala svog voljenog, koji se otisnuo na more. Za to vreme je izrađivala tapiseriju.

Možda ona i ne bi privlačila toliko pažnju posetilaca Gospe od Škrpjela da Jacinta nije u nju utkala i vlasi svoje kose. I to kako one zlatne, tako i one iz poznijih godina, koje su protkane srebrnim sjajem.

Ne samo da je ta tapiserija svedočanstvo jedne ljubavi, koju ni toliko čekanje nije umanjilo, nego se može posmatrati i kao simbol prolaznoszi života, baš zbog vlasi kose koje su u nju utkane, a koje potiču iz različite životne dobi ove romantične žene.

(Ona.rs / „Leto u Crnoj Gori“ )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.