Napustila sam posao da bih putovala po svetu: Posle 18 meseci sam naučila VAŽNU lekciju

U vremenu kada su stres, prekovremeni rad i beskrajne formalnosti postali svakodnevica, sve veći broj ljudi odlučuje da okrene leđa korporativnom svetu i - ode na put. Ne zbog godišnjeg odmora, već na duže.

Tako je jedna žena odlučila da napusti svoj dotadašnji život i otisne se na put i to čitavim svetom.

Ovo je njena priča.

"Posle teškog raskida, dala sam otkaz i odlučila da putujem svetom. U početku sam uživala u mestima poput Španije, Italije, Tajlanda i Tajvana, ali vremenom je takav stil života postao iscrpljujući, i posle 18 meseci vratila sam se kući da pronađem stabilnost", započinje ona priču.

Za okidač, može se smatrati njen raskid sa dečkom.

"Krajem 2022. godine, nakon što smo godinu dana živeli zajedno, moj dečko je raskinuo sa mnom. Život sam bila izgradila oko njega, čak sam prihvatila posao u marketingu u Koloradu kako bismo se preselili i živeli zajedno. Bila sam potpuno slomljena.

Bila sam zaglavljena na poslu koji me nije ispunjavao i imala osećaj da nemam gde da krenem. Znala sam da mi je potrebna promena, ali nisam znala kako bi ona trebalo da izgleda.

Nedugo posle raskida, pozvala sam najbolju prijateljicu Megan, profesorku engleskog jezika u Madridu. Oduvek smo sanjale da zajedno krenemo na put oko sveta s rancem na leđima, ali vreme nikada nije bilo na našoj strani - sve do tada.

Ona je imala slobodno leto, a ja sam iznenada postala potpuno nevezana za bilo šta. Tako sam uštedela svaki dinar, dala otkaz i u junu 2023. godine krenula za Madrid", rekla je da je upravo prestonica Španije bila njena početna tačka.

Ovo neobično putovanje je bilo sve što o čemu je sanjala.

"U početku je putovanje bilo sve o čemu sam ikada sanjala. Prvih nekoliko meseci bilo je čarobno, kao da se moja "Eat, Pray, Love" fantazija ostvarila.

Provodile smo dane uživajući u tapasu u Madridu, vozeći bicikl kroz Kopenhagen i pešačeći Stazom bogova na obali Amalfi. Retko sam razmišljala o raskidu, ali i kada bih to učinila, bol bi bio potisnut narednim zadivljujućim pejzažom ili tanjirom paelje.

Posle Evrope, zaputile smo se ka Aziji - meditirale sa monasima na Tajlandu, vozile mopede kroz planine Vijetnama i igrale s neznancima po japanskim noćnim klubovima.

Na kraju se Megan vratila u Evropu, a ja sam ostala u Tajvanu da živim kod rodbine. Tamo sam ostala još šest meseci kako bih brinula o bolesnoj baki. Trebala joj je stalna nega, a ja sam bila odlučna da podržim porodicu i iskoristim svaki trenutak koji nam je možda ostao zajedno.

Iako sam bila zahvalna što mogu da pomognem, briga o drugome bila je emocionalno iscrpljujuća. Bilo je jasno da ovo više nije letnji odmor - davila sam se u pelenama i očaju", kaže ona.

Ipak, donela je jednu odluku.

"U februaru 2024. napustila sam Tajvan, spremna da završim svoje putovanje po svetu, i kupila kartu iz Bangkoka za Čikago. Htela sam da napravim još jednu poslednju stanicu - ostrvo Koh Phangan na Tajlandu, da posetim prijatelja. Odatle bih se vratila kući.

Dolazak na ostrvo bio je kao vihor. Svakog dana sam upoznavala putnike na plaži, plivala u moru i pisala po kafićima. Prvi put posle dugo vremena, osećala sam se slobodno, samopouzdano i radosno. Dani su prolazili u pevanju s prijateljima i igranju u džungli.

Zaljubila sam se u taj način života. Vratila sam se kući samo da bih spakovala stvari i ponovo se preselila na Koh Phangan.

Novac je brzo postao problem. Počela sam da prihvatam razne povremene poslove - proveravala sam glasove za Associated Press, pa čak i glumila kao statistkinja u seriji "The White Lotus".

Pokušala sam da postanem freelance pisac putopisa kako bih se finansijski izdržavala, ali nisam imala pojma odakle da počnem. Uskoro sam se osećala iscrpljeno i više vremena provodila na Netfliksu nego na plaži", otkriva ona.

Kako kaže, više nisu samo prihodi bili problem.

"Kako su prihodi opadali, tako mi je padalo i mentalno zdravlje. Osećala sam se kao neuspeh, nesposobna da ostvarim velike snove o životu u inostranstvu. Do jeseni sam upala u depresiju, koju je još pojačavalo gledanje turista kako uživaju na svojim savršenim destinacijama. Bila sam senka osobe kakva sam bila kada sam tek stigla.

Do zime sam konačno prihvatila da je avantura došla do kraja. Na Badnje veče 2024. sletela sam na aerodrom O'Hare, gde su me roditelji dočekali za ugodnu večer uz društvene igre i karaoke", kaže ona.

Povratak kući kao lek

"Ono što je započelo kao bekstvo od srca, pretvorilo se u transformišuće putovanje od 18 meseci.

Ponovo sam se povezala sa porodicom, stekla prijatelje širom sveta i pronašla novi osećaj nezavisnosti. Povratak kući bio je pravi kulturološki šok, ali mi je dao prostor da obradim sve kroz šta sam prošla. Ponekad sam se stidela što sam se vratila, ali kako mi se mentalno zdravlje poboljšavalo, shvatila sam da je to bila najbolja odluka.

Pronašla sam stabilan posao, obnovila mrežu podrške, kako od starih, tako i od novih poznanstava, i razvila rutinu koja integriše sve što sam naučila: meditaciju, pisanje, ples i jogu", kaže ona.

Ponovo je kod kuće pronašla mir.

"Kod kuće sam pronašla radost u udobnosti svakodnevnog života - u tihim šetnjama sa roditeljima, piknicima sa najboljim prijateljima i svakodnevnom radu na pisanju. Najbolje napredujem kada imam stabilnu rutinu ispunjenu trenucima kreativnosti.

Nikada neću prestati da putujem, ali umesto stalnog seljenja, sada pravim kraće izlete. Lepo je uživati u svakom mestu bez stresa svakodnevnice.

Sada, posle nekoliko meseci uspostavljanja stabilnosti, nalazim se u mnogo boljem mestu za lični rast nego što sam ikada bila na putu. I malo po malo, suočavam se sa tugom od koje sam nekada pokušavala da pobegnem", govori za kraj svoje ispovesti ova devojka.

(Ona.rs/MSN)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.