Njen naziv baš ne asocira na planinu, ali za to je „krivac“ njen izgled: Liči na predmet koji svi imamo u kući

Onako kako to samo Majka priroda može, greben planine nadomak Kraljeva izgleda kao da je gotovo potpuno ravan.

Pretpostavlja se da su baš zato dovitljivi meštani tog kraja jednostavno ovu planinu nazvali Stolovi. I zaista, ukoliko iz daljine bacite pogled na ovu planinu i njen, oko 12 kilometara dug greben, primetićete da zaista na sto i podseća.

E sada, zašto njen naziv nije u jednini, nego u množini, možda neko nekada i otkrije.

Istini za volju, taj glavni greben prati naziv Ravni Sto, pa se veruje da otuda i potiče naziv planine, Stolovi.

Legende o Stolovima

Iako je sasvim logično prethodno navedeno objašnjenje o poreklu naziva planine, čije su obeležje postali poludivlji i jedan divlji cvet, u srpskom narodu su očuvane i drugačije legende o tome.

Jedna od njih vraća nas u period pre Kosovskog boja. U doba kada je zemljom upravljao časni knez Lazar Hrebeljanović.

Knez je bio poznat kao ljubitelj lova, pa ne čudi što je zbog toga posećivao i ovaj deo tadašnje zemlje. A da bi mogao posle lova da se odmori i obeduje, njegove sluge su baš na ovom grebenu napravile trpezu.

Ali ako ste pomislili da je to i jedina narodna legenda koja se vezuje za ovu planinu i poreklo njenog naziva, prevarili ste se.

Druga koja je ostala očuvana vraća nas u period gradnje srednjevekovnog manastira Žiča, koji je istorijski upamćen i kao sedište prve srpske arhiepiskopije. U to doba se među narodom govorilo da u Žiči stoluje prvi srpski arhiepiskop, a potonji Sveti Sava.

Najlepši mesec na Stolovima

Nije teško odlučiti se oko toga koji je mesec najlepši za posetu ovoj planini, koja je prirodni ukras Ibarske klisure, ali i tog dela naše zemlje.

Cvet divljeg narcisa, koji je, uz poludivlje konje naravno, vremenom postao simbol ove planine, tokom maja prekrije mnoge livade.

Zato i ne čudi što Planinarsko društvo „Gvozdac“ čak više od pola veka za sve ljubitelje planinarenja i prirodnih lepota organizuje manifestaciju, simbolično nazvanu „Narcisu u pohode“.

Pa ipak, divlji narcis nije i jedino obeležje ove planine neobičnog naziva.

Nešto duže od tri decenije na Stolovima obitavaju konji, koji su vremenom postali poludivlji. Jednostavno, meštani okolnih sela su pokušali da se snađu i da ne vode toliko brigu o ovim životinjama, pa su ih odvodili na na planinu. Iako pripitomljeni, imali su priliku da slobodno uživaju u trku kroz netaknute predele ove planine, tako da su vremenom formriali krdo.

Danas su obeležje ove planine oko 50 grla poludivljih konja, koji na Stolovima uživaju u slobodi i prirodnom okruženju.

( Ona.rs / „Turizmopedija“ )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.