Na ovoj železničkoj stanici karta nikada nije prodata: I dan danas je baš ona jedna od atrakcija čuvene pruge

Ne zna se šta je zanimljivije. Da li to kog je oblika pruga ili to što na trasi postoji i železnička stanica, specifična po tome što apsolutno nijedna karta na njoj prodata nije.

Doduše, ništa manje zanimljiva nije ni istorija čuvene pruge uskog koloseka, kojom je nekada saobraćao podjednako čuveni voz „Ćira“.

Deonica duga oko 3.500 metara između Mokre Gore i Šargana specifična je i po oko tri stotine metara razlike u visini. Upravo to je i bio pravi izazov za projektante, koji su morali da se dovijaju ne bi li uspeli da izgrade prugu, na kojoj će ta visinska razlika biti savladana.

Rešenje je bilo da se napravi petlja, oblika nalik broju osam. I tako je, ukratko i nastala čuvena Šarganska osmica, koja je okarakterisana kao turističko-muzejska pruga.

Obeležje Šarganske osmice

Iako je upravo ta „osmica“ i specifičnost ovog dela pruge, počev od 1925. pa sve do 1974. godine, njeno obeležje bilo je i „Ćira“.

Za posetioce Mokre Gore posebno je bila atraktivna vožnja tim vozom, koji je pokretala parna lokomotiva. Upravo zato je i „Ćira“ bio i ostao obeležje ove pruge, kojom je saobraćao sve do njenog ukidanja, poslednjeg dana meseca februara 1974. godine.

Uz „Ćiru“, obeležje ove zanimljive pruge, u čijoj okolini se nalaze i tri planine, Zlatibor, Zlatar i Tara, su i mostovi i vijadukti, ali i 20-ak tunela i jedna železnička stanica.

Stanica samo za ukras

Još tokom Velikog rata javila se ideja o tome da i u tom delu zemlje bude izgrađena pruga. Odmah po završetku rata, započeti su i radovi na gradnji Šarganske osmice.

Deo pruge dug devet kilometara, koji je vodio do podnožja Šargana izgrađen je u periodu po završetku Prvog svetskog rata. Na gradnji koloseka bili su angažovani ratni zarobljenici.

Nažalost, tokom izgradnje, kada je kopan tunel na Šarganu, podno uzvišenja Budim, dogodila se i nezapamćena tragedija. Tada je došlo do odrona kamena, što je rezultiralo pogibijom svih radnika koji su bili u toj smeni. Iako se sa sigurnošću ne može reći koliko je zarobljenika tom rilikom stradalo, govorkalo se tada da ih je oko dve stotine bilo u smeni.

Uravo na tom šarganskom brdu i danas postoji ne naročito upadljiv spomenik, koji svedoči ovoj neesreći.

Oko pet godina docnije je gradnja nastavljena, zahvaljujući Sarajevskoj direkciji.

Iako je karakteristični oblik koji nalikuje broju osam, postao osobenost ove pruge, postoji još jedna zanimljivost koja se za Šargansku osmicu vezuje. Tačnije, za jednu stanicu na toj pruzi.

Često se ominje kao „ukrasna stanica“, jer ne služi svojoj svrsi. Naime, Železnička stanica Jatare je specifična po tome što nikada nije imala funkciju koja joj je namenjena i na njoj nijedna karta do sada nije kupljena, jednostavno zato što se karte nikada tu i nisu prodavale.

( Ona.rs / „TO Užice“ )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.