Mistično jezero sa plutajućim ostrvima u Srbiji krije tajnu: Priče o čudovištima i nestancima i danas lede krv

Na sam pomen jezera, koji je deo istoimene visoravni u jugoistočnom delu naše zemlje, mnogima prvo padaju napamet plutajuća ostrva. Upravo su ta, tresetna ostrva, koja se jednostavno „otkače“ od dna i plutaju Vlasinskim jezerom postala vremenom i njegovo osnovno obeležje.

Pa ipak, ono što mnogo više privlači pažnju od plutajućih ostrva, bez sumnje su i lokalne legende, koje se i danas za ovo jezero vezuju.

Čudovišta koja iz jezera izranjaju, ako je verovati pričama lokalnog stanovništva, ali i ljudi koji su nestajali u dubinama jezera, dodatno podgrevaju maštu narodnih stvaralaca.

Uz sve to, mistična reka Vlasina koja se nije dala ukrotiti, čine ovo veštačko jezero, posebno atraktivnim.

Formiranje jezera

Na prostranoj Vlasinskoj visoravni nekada je postojala istoimena bara. Zapravo je čitavo područje bilo močvarno i nije delovalo da može da iznedri nešto tako lepo, poput Vlasinskog jezera.

No, kada čovek reši da ukroti prirodu i smisli najbolji način za to, ništa nije tako komplikovano kao što na prvi pogled izgleda. Doduše, možda i jeste, ako na tom području postoji i reka, koja se baš ne da tako lako ukrotiti.

Jedna takva reka postoji upravo na Vlasinskoj visoravni. Nije se lako dala savladati, uprkos trudu, pa ne čudi što reka Vlasina i danas nastavlja da teče iz jezera dalje. Doduše, najpre stidljivo, a onda u punoj snazi.

Čudovišta iz jezera

Već samo pogled na Vlasinsko jezero jasno ukazuje na to čime je narod tog kraja bio inspirisan, kada je stvarao legende o mističnim čudovištima, koja izranjaju iz jezera. Očuvane do današnjih dana, jer su prenošene sa generacije na generaciju, uspele su da ovo jezero učine posebnim.

Mistično čudovište koje je živelo nekada davno u močvari ličilo je na ogromnog konja. Da bi se tako veliko čudovište moglo hraniti, moralo je da izranja iz vode sa vremena na vreme i jede kako ljude, koji su se tu pojavljivali, tako i životinje.

I kao i u svakoj sličnoj narodnoj legendi, pojavio se jedan hrabri junak, koji je doslovno tom čudovištu i došao glave. Takav je slučaj bio i sa ogromnim konjem, koji je u Vlasinskoj bari u davna vremena obitavao.

Međutim, ako ste mislili da je to i jedina legenda i jedino čudovište koje je na tom području obitavalo, prevarili ste se.

Posle priče o džinovskom konju, na scenu stupa drugo mitsko čudovište. I to ni manje ni više nego vodeni bik, crne boje.

I ne samo da je imao običaj da pase na livadi, koja je nekada na tom mestu postojala, nego bi i odnosio druge životinje u vode jezera, kad god bi za time imao priliku. Još je nešto po čemu je crni vodeni bik bio čudovište drugačije od drugih.

Meštani su verovali da kada bi čuli njegovu riku, mogli su da očekuju promene i događaje, koji nisu uopšte bili pozitivni, pa su se sa razlogom i rike ove životinje i pribojavali. U osvit Drugog svetskog rata, ako je verovati lokalnom narodnom predanju, drhtali su svi oko jezera, jer je to bio i poslednji put da su čuli riku ovog čudovišta koje je u Vlasinskom jezeru tada živelo.

( Ona.rs / „381info“ )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.