Nije Evropa samo Beč i Pariz, niti je sve u zlatu i mramoru: Svaka zemlja ovde ima šta pod velom tajne stoji

Znana i kao Stari kontinent, Evropa se svrstava među delove sveta koji su u turističkom smislu najatraktivniji.

Iako, istini za volju, i u drugim delovima naše planete postoje lokacije koje su po mnogo čemu posebne, pa i jedinstvene, Stari kontinent je po tom pitanju ipak u vrhu.

Gradovi bogate prošlosti, atraktivne plaže, ali i obilje prirodnih lepota i drugih znamenitosti, svrstali su upravo Evropu među najposećenije delove planete.

Međutim, dok ima turista koji na putovanje u neki evropski grad kreću dobro potkovani znanjem, ima i onih koji teže drugačijem tipu odmora. Jednostavno, posećuju izabranu destinaciju i na licu mesta slušaju o znamenitostima, dok ih upoznaju izbliza.

Da Evropa krije i dalje tajne, dokaz su i neke, ređe pominjane činjenice o mnogim poznatim atrakcijama, koje je izdvojio Kris Abel za „Efultimatebreak“.

Besplatno uživanje u operi

Kao grad bogate i duge istorije, Beč je jedan od evrospkih gradova koje rado posećuju turisti iz celog sveta. Muzejska četvrt, dvorac Šenbrun i čuveni Prater, samo su neke od atrakcija glavnog grada Austrije.

Doduše ništa manje nego uživanje u autentičnom ukusu Saher torte, koja je ovaj austrijski grad učinila poznatim.

Ono što ne znaju baš svi turisti jeste da imaju mogućnost da uživaju u nekoj od čuvenih bečkih opera. I to potpuno besplatno.

Ispred zdanja Bečke opere, u toku leta imaju mogućnost da na velikom platnu gledaju izabranu operu, titlovanu na nemačkom jeziku, te da bolje razumeju zašto bečke opere toliko fasciniraju posetioce.

Gavranovi i čuvena galerija

Iako su mnogima asocijacije na London Bakingemska palata, kraljevska proodica i članovi kraljeve garde, koji je čuvaju, prilikom posete glavnom gradu Velike Britanije ne treba propustiti ni Londonsku kulu i njene verne čuvare.

Oni su, doduše možda neobični, ali su tu sa razlogom.

Ukoliko makar jedan od ukupno šest gavranova koji čuvaju Londonsku kulu bude otišao, veruje se da će to biti siguran znak da će se zdanje srušiti, ali i da će zemlju i ljude, koji u njoj žive pogoditi neka pošast. Zato se uvek oko Londonske kule nalazi šest gavranova, koji su doduše prijateljski nastrojeni prema posetiocima.

Muzej Tejt Modern je uz Nacionalni muzej jedna od londonskih atrakcija. Zanimljivo je to što je moguće posetiti ga potpuno besplatno, navodi pomenuti autor.

Neverovatne muzejske zbirke

Dok su za Ajfelov toranj čuli gotovo svi, ređe se pominje podatak da ova pariska atrakcija predstavlja neverovatnog potrošača struje. Poređenja radi, na dnevnom nivou se za osvetljenje simbola Pariza potroši nešto više od 20 megavata električne energije, što je količina dovoljna za jedno omanje selo.

Fascinantni Luvr i podjednako facinantan Versaj, posebni su svaki na svoj način. Recimo u Luvru je pohranjeno čak 35 hiljada dela mnogih umetnika, dok u Versajskom dvorcu postoji čak sedam stotina soba, ali i 2.153 prozora. Ni manje ni više. Sasvim jasno zbog čega su ta dva zdanja, uz Ajfelov toranj i Trijumfalnu kapiju, možda i najpoznatije atrakcije glavnog grada Francuske.

Rame uz rame sa njima je i muzej Orsej, poznat po zbirci radova impresionista, koja je na celom svetu verovatno najobimnija.

Bogato arheološko nasleđe

Za glavni grad Grčke se neretko ističe da je svojevrstan muzej pod otvorenim nebom, jer gde god koraknete u Atini, vrlo je verovatno da ćete imati priliku da vidite njeno bogato nasleđe.

Hramovi Partenon i Erehtejon, ali i Novi muzej Akropolja svrstavaju se u red najposećenijih turističkih atrakcija u gradu boginje Atine. Iako su mermerni stubovi Akropolja danas bele boje, mnogi turisti nisu upoznati sa time da su oni nekada imali više boja. Upravo tome svedoče i ostaci skulptura mladića i devojke, koji su deo zbirke akropoljskog muzeja i na kojima se ta višebojnost, koja je krasila i stubove Partenona, može uočiti.

Iako i u drugim delovima Grčke postoje izuzetno zanimljivi muzeji, Nacionalni arheološki muzej u Atini je među njima najznačajnijima. Bogata arheološka zbirka, pažljivo obeležena, nudi posetiocima mogućnost da se bliže upoznaju sa različitim predmetima iz perioda neolita, ali i iz kasnijih istorijskih perioda, te tako i bolje razumeju zbog čega se ova zemlja pominje i kao svojevrsna kolevka civilizacije.

Neobična pećina

Na italijanskom ostrvu Kapri postoji pećina, koju je moguće posetiti samo kada se voda povuče. Ukoliko to nije slučaj, ulaz u ovu neobičnu pećinu je zapravo potopljen, pa zato ljubitelji avantura koji posećuju ovaj deo Italije željno iščekuju oseku, ne bi li imali prilike da vide ovu prirodnu atrakciju.

Ukoliko volite mačke, a posećujete Italiju, ne propustite Ćinkve Tere. Tamošnji stanovnici i te kako vode računa o mačkama, pa ćete ih često viđati u tom delu zemlje.

Najveća evropska kraljevska palata

Mada je Sagrada Familia vremenom postala ne samo prva asocijacija na Barselonu mnogima, već i na čitavu Španiju, u ovoj evropskoj zemlji se nalazi palata, koja je na kontinentu najveća. Sa površinom od skoro 140 hiljada kvadratnih metara, Kraljevska palata u Madridu jeste najveća palata na čitavom evropskom tlu.

Značajan trag na Barselonu ostavio je i Antonio Gaudi. Zanimljivo je pomenuti anegdotu o tome zašto je klupa u Parku Guelj toliko udobna.

Neobičan kakav je bio, čuveni katalonski arhitekta, koji je dao svoj pečat ovom gradu, Gaudi je primenio praktično rešenje, koje će vremenom tu klupu učiniti tako udobnom. Naime, prilikom nastanka parka, on je jednog od radnika naterao ne samo da skine svoje pantalone, već i da sedne u gips, ne bi li ostavio trag, koji će tu klupu učiniti danas vrlo atraktivnom lokacijom u parku.

( Ona.rs )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.